Koliko često kod nas bebe oboljevaju od zubnog kvara?
Najnovija istraživanja koja su rađena 2018. godine pokazala su da u Srbiji 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar. Čak i kod 35% dvogodišnjaka se razvije neki oblik karijesa.
Da li deca nasleđuju kvalitet zuba od roditelja?
Ne nasleđuje se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja (trudnoća i prvi mesec), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.
Koja su deca osetljivija na pojavu karijesa?
Osetljivost (rizik) za razvoj karijesa u velikoj meri može da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.
Prvi znaci pojave karijesa?
Prvi znaci karijesa su pojave belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutrašnjim površinama (prema nepcu) prednjih zuba.
Kod pojave ovih promena mora se brzo reagovati. Topljenje gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja.
Šta se događa ako roditelji ne reaguju na vreme?
Bele mrlje na zubićima određeno vreme stagniraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu bele mrlje se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovoj fazi je moguće nadoknaditi zubno tkivo. Ukoliko se to ne uradi, razaranje će da se nastavi. Zubi mogu da budu sravljeni skroz do nivoa desni. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistula ili otoka zahteva njihovo vađenje.
Nisu tačne tvrdnje da nije moguće lečiti zub i da se mlečni zubi ne popravljaju!
Čuvanje razorenih zuba u vilici, radi navodnog čuvanja prostora nije opravdano, jer se time ugrožava opšte zdravlje deteta, kao i razvoj stalnog zuba ispod njih.
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom „PODRŽI DOJENJE – ZA ZDRAVIJU PLANETU”. Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.
Dojenje
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Način na koji se bebe hrane utiče na očuvanje naše planete. Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada. Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte (ugljen-dioksida, azot-monoksida, metana i drugih) koji izazivaju globalno zagrevanje i klimatske promene. Sve navedeno je važno jer očuvanje naše planete utiče na zdravlje naših budućih generacija.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2020. su:
• informisanje o povezanosti između dojenja i životne sredine odnosno klimatskih promena,
• isticanje dobrobiti dojenja na klimatske promene i životnu sredinu,
• podsticanje na akcije u cilju poboljšanja zdravlja ljudi za zdraviju planetu,
• angažovanje što većeg broja pojedinaca i organizacija da utiču na promociju i podršku dojenju kako bi imali zdraviju planetu.
Degradaciju životne sredine koja je posledica zagađivača u vazduhu, vodi ili hrani, prekomernoj upotrebi oskudnih resursa, prekomernom otpadu i uništavanju staništa često izaziva ljudska aktivnost. Naši sistemi proizvodnje hrane i obrasci potrošnje značajno doprinose klimatskim promenama i degradaciji životne sredine. Zato Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju:
• rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja,
• isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života,
• kontinuirano dojenje do druge godine života ili duže, uz uvođenje nemlečne dohrane u prvih šest meseci života.
Proizvodnja hrane
Proizvodnja hrane odgovorna je za oko 26% emisije gasova staklene bašte, za oko 32% globalne stope zakiseljenja zemljišta i za 78% prekomerne mineralizacije vodenih tokova. Naša trenutna praksa proizvodnje i potrošnje hrane degradira kopnene i vodene ekosisteme i pokreće klimatske promene. Stoga je važno odgovorno korišćenje resursa kao što su zemlja, voda i izvori energije i očuvanje biološke raznolikosti.
Korišćenje adaptiranih mlečnih formula utiče na životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja, distribucije i načina pripreme. Glavni sastojak većine adaptiranih mlečnih formula je kravlje mleko. Industrija mleka obično oslobađa značajne količine metana i drugih gasova staklene bašte. Pored toga, obroci hrane ili pašnjaci potrebni mlečnim govedima mogu dovesti do krčenja šuma. To zauzvrat povećava količinu ugljen-dioksida, jer stabla više nisu dostupna da bi ga apsorbovala i sprečila klimatske promene. Hranjivi obroci za krave mlekare dobijaju se od žitarica i soje uzgajane uz intenzivnu upotrebu pesticida i đubriva. To ostavlja iza sebe još jedan ekološki trag.
Procesi proizvodnje, pakovanja, distribucije i pripreme adaptiranih mlečnih formula, kao i kod većine proizvodnje hrane, zahtevaju energiju. Otpad je još jedan faktor koji treba razmotriti jer ostavlja ekološki trag. Metalne limenke, ako se ne recikliraju, verovatno će završiti na deponijama, dok plastični, aluminijumski i papirni otpad često završi u našim okeanima.
Za proizvodnju i pripremu adaptiranih mlečnih formula potrebna je voda. Slatka voda je oskudni prirodni resurs i zato je treba zaštititi. Ključni su svi napori da sačuvamo, recikliramo i napunimo naše izvore vode. S druge strane, za proizvodnju majčinog mleka potrebna je hrana koju majka konzumira što rezultira gotovo nikakvim otpadom.Samo oko 40% svih beba rođenih u toku godine isključivo se doji do šest meseci starosti, a samo 45% nastavlja dojenje do druge godine života. Često postoji nedostatak podrške dojenju, bilo u zdravstvenom sistemu, na radnom mestu ili u zajednici. Nedostatak porodiljskog/roditeljskog odsustva i podrške na radnom mestu predstavlja veliki izazov za optimalno dojenje.
Šta možemo da učinimo za zdraviju planetu?
Dojenje je jedno od najboljih ulaganja za spašavanje života dece i poboljšanje zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog razvoja pojedinaca i nacije. Podrška dojenju ima kratkoročni i dugoročni uticaj na zdravlja naše planete. Potrebno je zagovaranje za dojenje kao javnozdravstvenu intervenciju koja spašava živote i sprečava infekcije i bolesti u celoj populaciji i to: * usklađivanje nacionalnih i međunarodnih smernica za dojenje sa inicijativama za zaštitu životne sredine; * unapređenje primene principa „bolnica – prijatelj beba” i promovisanje dojenja u opštoj populaciji; * podizanje svesti donosilaca odluka u cilju prepoznavanja doprinosa dojenja u smislu zdravstveno bezbedne hrane koja unapređuje životnu sredinu; * zagovaranje politike usmerene na smanjenje emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa pri proizvodnji adaptiranih mlečnih formula; * primena i poštovanje odredbi Međunarodnog kodeksa marketinga adaptiranih mlečnih formula i odgovarajuće rezolucije Svetske zdravstvene skupštine; * zagovaranje za plaćeno porodiljsko odsustvo i dojenje na radnom mestu zasnovano na Konvenciji o zaštiti materinstva od strane Međunarodne organizacije rada kao minimalnog standarda.
Društvena podrška
Kako bi uspešno sprovele dojenje, sve žene imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju njihova porodica, zajednica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. Savetovalište za dojenje je vrsta podrške koju direktno ženama/roditeljima pružaju obučeni zdravstveni radnici i savetnici. Savetovanje o dojenju od suštinskog je značaja za povećanje stope dojenja. Ono ima za cilj osnaživanje žena/roditelja da doje, poštujući njihove lične situacije i želje, a uključuje i pružanje praktične pomoći i demonstriranje kako da se beba stavi na grudi. Potrebno je investirati u odgovarajuće programe obuke za različite nivoe zdravstvenih radnika, konsultanata za dojenje, zdravstvenih radnika u zajednici. Potrebno je informisati zajednicu o uticaju hranjenja novorođenčeta/odojčeta adaptiranim mlečnim formulama na životnu sredinu, u čemu značajnu ulogu između ostalih imaju i mediji. Istovremeno je od značaja obezbediti resurse za dodatna istraživanja o uticaju adaptiranih mlečnih formula na klimu i životnu sredinu.
Cilj kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti na značaj dojenja u obezbeđenju optimalne ishrane, pravilnog rasta i razvoja, za zaštitu i unapređenje zdravlja deteta i majke, zaštitu životne sredine, kao i ukazivanje na značaj pružanja podrške i pomoći trudnicama i majkama dojiljama da ostvare uspešno dojenje.
Svake godine, u okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi. Ove godine, zbog aktuelne COVID-19 pandemije, konkurs će biti raspisan na jesen.
Pojava prvih zubića označava i težak period, pun nervoze i bola. Ono što treba da uradite jeste da se snabdete strpljenjem, ali i četkicom za zube. Prvi mlečni zubi se najčešće pojavljuju u periodu između 6 i 9 meseci. Njihova pojava pre četvrtog meseca se smatra preranim nicanjem, a posle godinu dana zakasnelim(potrebno je konsultovati dečjeg stomatologa).
U studiji objavljenoj u časopisu “Pediatrics”, istraživači sa klinike u Klivlendu proučavali su 125 mališana od njihovog trećeg meseca do prvog rođendana i ustanovili da tokom rasta zubića dolazi do znatnih povećanja:
Ujedanja
Balavljenja
Korišćenja glodalice
Sisanja
Razdražljivosti
Nesanice
Uvrtanja ušiju
Osipa na licu
Smanjenog apetita
Blage temperature
Čim izbije prvi zubić, počinje i njegovo pranje. Za početak je dovoljno očistiti ga ujutro i uveče posebnom četkicom za zube ili vlažnom gazom. Sa nicanjem prvih zubića počinje izazovna misija čuvanja blistavog osmeha. Neće biti uvek najveselije, naoružajte se strpljenjem i uvek pokazujte ko je komandant parade.
NE ZABORAVITE! VEOMA JE VAŽNO DA SE PRVI PREGLED STOMATOLOGU OBAVI U TOKU PERIODA ODOJČETA, DAKLE U PRVOJ GODINI ŽIVOTA! Zakažite pregled!
Ukratko šta je neophodno uraditi:
1. Najbolje je prvo kod bebe odrediti rizik prema zubnom karijesu, što treba da uradi iskusni i motivisani stomatolog. To nije samo običan pregled i traženje promena na zubima, već sakupljanje niza podataka i analiza koji nam govore o stepenu verovatnoće da se oboljenja razvije. Na osnovu rizika se određuje nivo i vrsta preventivnih mera kao i učestalost daljih poseta.
2. Odmah započeti sa higijenom zuba(trebalo bi i pre njihovog nicanja čistiti desni sa gazicom). Od rizika opet zavisi koja zubna pasta, kada započeti i koliko.Pružanje otpora bebe prema pranju zuba je često i ponekada vrlo neprijatno. Ne postoji opravdanje da se to odlaže, jer su moguće posledice
3. Strogo voditi računa o ishrani i unosu šećera(nisu to samo slatkiši), učestalosti obroka, unosu zaštitne i štetne hrane, prekinuti sve noćne obroke(pa i noćne podoje). Pre 18. Meseca se ne preporučuje davanje bilo kakvih namirnica i tečnosti koje sadrže slobodne šećere(videti detaljnije u posebnom članku na kraju).
4. Ako to već nije urađeno, roditelji i ostali ukućani treba da pregledaju i saniraju svoje obolele zubi i desni i da pojačaju mere higijene usta i zuba. Bakterije se prenose sa ukućana(najčešće majke) u usta bebe upravo u periodu nicanja prvih zubića; ukoliko ih ima više i ako je ishhrana bogata šećerima veliki je rizik za rano oboljevanje tek izniklih zuba.
Kada niknu prvi zubići (obično su to gornji ili donji sekutići), oni se peru vlažnom gazom, tako što se odsečnim pokretima protrljaju od desni prema donjoj ivici. Potrebno je takve pokrete uraditi najmanje pet puta, i to sa vidljive strane, ali i sa strane okrenute usnoj duplji. Takođe, zubići se mogu očistiti i posebnom četkicom za zube koja se natakne na prst – što je u isto vreme i izvrsna masaža.
Prvi zubi se peru ujutru i uveče. Za to vreme bebica treba samo da se igra sa zubnom četkicom (kako bi se navikla na nju).
Kada niknu svi mlečni zubići, najbolje ih je negovati četkicom s dužim vlaknima, uskom glavicom i nešto debljom drškom zgodnom za držanje – njome dete može početi samo vežbati pranje zubića.
Kada bi trebalo početi sa korišćenjem paste za zube?
Zubne paste počinju da se koriste u drugoj godini života – i to dečje. Dječja pasta za zube koja sadrži florid jača zubnu gleđ i sprečava stvaranje karijesa. Minimalna doza će biti sasvim dovoljna. Ako se dobro razmaže po vrhovima četkice, ne može se progutati.
Kako da zubi ostanu zdravi?
Detetu od godinu dana piće umesto u flašici dajte u čaši ili šoljici
U dečjoj ishrani koristite što manje kiselog i slatkog, pri čemu nije važna količina već učestalost. Dakle, ako se već gricka slatkiš i piju slatki sokovi, neka to barem bude samo ponekad
Ne stavljajte u usta detetovu cuclu i pribor za jelo da bi se sprečio prenos bakterija karijesa u bebina usta
Kod zubara?
Povedite svoje dete sa sobom kad idete na pregled kod zubara kako bi se naviklo na zubara i zubarsku ordinaciju. Navikavajući svoje dete da da pregledati svoje zube pre nego mu lečenje bude potrebno, ono se neće uspaničiti na pomisao da mora ići kod zubara. Detetu trenutno neće trebati pregled zubića, i to možda neće biti potrebno učiniti sve do njegove treće godine života, kada će zubar proveriti razvijaju li se ispravno zubi. Zubar će vam takođe moći savetovati poseban zaštitni tretman prikladan za vaše dete.
Budite primer svojoj deci. Od pranja zuba napravite lep ritual – neka pranje zuba bude igra. Poslužite trikovima – kada dete ne želi otvoriti usta vi recite: “Aaaa”, tada se ustašca bebe često automatski otvore. Ili zasmejavajte dete i pri tome brzo četkicom istrljajte zubiće.
Ne propustite priliku da se u predivnom ambijentu čarobne Fruške gore, pripremite za dojenje i razrešite sve dileme i nedoumice koje imate i da saznate važne informacije o zdravlju Vaše bebe.
Kako započeti sa dojenjem?
Koji sve faktori utiču na uspeh u dojenju?
Koje eventualne probleme možete da očekujete?
Zašto tata ima veoma važnu ulogu tokom dojenja?
Kako da ne odustanete od dojenja?
Zašto je dojenje važno za vas i vašu bebu?
Kad, kako, koliko često i do kada se preporučuje dojenje kao najbolja hrana za vašu bebu?
Kako u prvoj godini možete da utičete na buduće zdravlje vašeg deteta?
Na ova i mnoga druga pitanja odgovoriće najbolji stručnjaci u svojoj oblasti roditeljstva.
Sa vama će se družiti:
Prof dr. Jovan Vojinović, specijalista dečije i preventivne stomatologije
Marko Obradović, najpopularniji pedijatrijski tehničar
Jasmina Mihnjak, psiholog i urednica roditeljskog portala Bebac
Dr Mirjana Bogdanović, pedijatar.
Program ,,Škola dojenja” počinje 13. septembra u 17h u Etno selu Vrdnička kula.
Pored sjajnih predavanja očekuje vas ketering, a domaćini su vam uz podršku partnera obezbedili i vredne poklone.
Iz škole za trudnice Mamin san poručuju:
– Dođite da se družimo i edukujemo u prijatnom ambijentu etno sela Vrdnička kula. Biće nam zadovoljstvo da ugostimo buduće roditelje iz Beograda, Novog Sada i okoline.
PRIJAVA:
Na ovaj događaj možete se prijaviti i na sajtu Bebacstartup centar OVDE.
