Stomatološke ordinacije u Srbiji su postale hit destinacija stranih turista. Dolaze naši ljudi iz dijaspore, ali i dobro informisani stranci.

Stepen stručnosti i profesionalizam naših stomatologa je na izuzetnom nivou, a zahvaljujući dobro razgranatom avionskom prevozu dolaze zainteresovani iz svih krajeva sveta.

Mogućnost da kroz stomatološke usluge profit ostvari i država je nešto o čemu se sve više govori, a Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije uveliko prave pravilnike i uputstva o dentalnom turizmu.

Odakle stranci najviše dolaze?

Iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Amerike. Danas ništa nije daleko, čak ni Australija. Ako nisu zadovoljni uslugom, mogu da se vrate i traže korekciju.

Koliko im je isplativ dolazak u naše ordinacije najbolje pokazuje primer Švajcarske, gde se za kompletan rad koji podrazumeva vađenje zuba, ugradnju implanta i druge radove, izdvoja 60.000 evra. Kod nas to sve košta 12.000 evra.

Isplati im se i da dolaze tri, četiri puta u Srbiju i borave pet do sedam dana. Za to vreme plaćaju smeštaj, ishranu, a slobodno vreme provode u obilasku zanimljivih mesta, tako da kod nas troše novac.

Svi ti troškovi na kraju ne pređu cifru od 20.000 evra, računajući i avionske karte. Odlaze zadovoljni obavljenim poslom, a zadovoljna je naša stomatološka branša, kao i država koja od dentalnog turizma ostvaruje profit.

Da li naše stomatološke ordinacije mogu da odgovore svim zahtevima?

U Srbiji 70 odsto ordinacija radi po savremenim svetskim standardima. Ulažu u znanje i opremu, pa ne zaostaju ni za kompjuterizovanom stomatologijom. Nivo usluga je potpuno isti kao na zapadu.

Dentalni turizam za nas ima i obavezujući karakter jer moramo da zaposlimo više lekara stomatologa, medicinskog i drugog osoblja, što donekle rešava problem nezaposlenosti. Osim toga, Stomatološki fakultet ima kvalitetan kadar i postoji interesovanje o edukaciji inostranih kolega.

Koliko je teško ispuniti očekivanja zahtevnih turista pacijenata?

Danas su pacijenti apsolutno informisani o onome što žele. Ne pristaju na bilo kakvu zamenu nedostajućih zuba. Istovremeno insistiraju na funkciji i na estetici, što je u redu.

Važno je, na primer, da su implanti od dobrog materijala i dobro ugrađeni, kako pacijent kasnije ne bi imao problem oko zagrižaja, žvakanja ili govora. Takođe se insistira na što prirodnijem izgledu zuba i ako se to ispuni, traže korekciju.

Pacijent ima pravo da zna koji mu se implant ugrađuje jer postoji blizu 15 vrhunskih sistema. Uspešnost zavisi od stručnjaka, ali i od toga da li pacijent na pravi način sprovode oralnu higijenu i da li idu na redovne kontrole. Uspehom se smatraju ugrađeni implanti koji u vilicama ostaju najmanje 15 godina.

Dentalni turizam – da li se naši stručnjaci mogu obogatiti?

Oko bogaćenja stomatologa postoji fama. Zarada postoji, ali uz kvalitet koji to prati. Stomatolog mora da radi po domaćem cenovniku apsolutno kvalitetno. Svi radovi zbog kojih stranci dolaze, spadaju u vanstandardne usluge i za sve se plaća.

U zdravstvenim ustanovama lečenje i vađenje zuba, kao i hirurške intervencije, ne plaćaju samo deca do 18 godina, studenti i trudnice, dok penzioneri ne plaćaju totalnu protezu. To su usluge koje pokriva fond, a ostale intervencije poput protetskih radovi, krunica, ugradnja implanta, plaća pacijent.

Stomatološke ordinacije u Srbiji su postale hit destinacija stranih turista. Dolaze naši ljudi iz dijaspore, ali i dobro informisani stranci. Stepen stručnosti i profesionalizam naših stomatologa je na izuzetnom nivou, a zahvaljujući dobro razgranatom avionskom prevozu dolaze zainteresovani iz svih krajeva sveta. Mogućnost da kroz stomatološke usluge profit ostvari i država je nešto o čemu se sve više govori, a Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije uveliko prave pravilnike i uputstva o dentalnom turizmu.

Odakle stranci najviše dolaze?

– Iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Amerike. Danas ništa nije daleko, čak ni Australija. Ako nisu zadovoljni uslugom, mogu da se vrate i traže korekciju. Koliko im je isplativ dolazak u naše ordinacije najbolje pokazuje primer Švajcarske, gde se za kompletan rad koji podrazumeva vađenje zuba, ugradnju implanta i druge radove, izdvaja 60.000 evra. Kod nas to sve košta 12.000 evra. Isplati im se i da dolaze tri, četiri puta u Srbiju i borave pet do sedam dana.

Za to vreme plaćaju smeštaj, ishranu, a slobodno vreme provode u obilasku zanimljivih mesta, tako da kod nas troše novac. Svi ti troškovi na kraju ne pređu cifru od 20.000 evra, računajući i avionske karte. Odlaze zadovoljni obavljenim poslom, a zadovoljna je naša stomatološka branša, kao i država koja od dentalnog turizma ostvaruje profit.

Da li su naše stomatološke ordinacije mogu da odgovore svim zahtevima?

– U Srbiji 70 odsto ordinacija radi po savremenim svetskim standardima. Ulažu u znanje i opremu, pa ne zaostaju ni za kompjuterizovanom stomatologijom. Nivo usluga je potpuno isti kao na zapadu. Dentalni turizam za nas ima i obavezujući karakter jer moramo da zaposlimo više lekara stomatologa, medicinskog i drugog osoblja, što donekle rešava problem nezaposlenosti. Osim toga, Stomatološki fakultet ima kvalitetan kadar i postoji interesovanje o edukaciji inostranih kolega.

Koliko je teško ispuniti očekivanja zahtevnih turista pacijenata?

– Danas su pacijenti apsolutno informisani o onome što žele. Ne pristaju na bilo kakvu zamenu nedostajućih zuba. Istovremeno insistiraju na funkciji i na estetici, što je u redu. Važno je, na primer, da su implanti od dobrog materijala i dobro ugrađeni, kako pacijent kasnije ne bi imao problem oko zagrižaja, žvakanja ili govora. Takođe se insistira na što prirodnijem izgledu zuba i ako se to ispuni, traže korekciju.

Pacijent ima pravo da zna koji mu se implant ugrađuje jer postoji blizu 15 vrhunskih sistema. Uspešnost zavisi od stručnjaka, ali i od toga da li pacijent na pravi način sprovode oralnu higijenu i da li idu na redovne kontrole. Uspehom se smatraju ugrađeni implanti koji u vilicama ostaju najmanje 15 godina.

Dentalni turizam – da li se naši stručnjaci mogu obogatiti?

– Oko bogaćenja stomatologa postoji fama. Zarada postoji, ali uz kvalitet koji to prati. Stomatolog mora da radi po domaćem cenovniku apsolutno kvalitetno. Svi radovi zbog kojih stranci dolaze, spadaju u vanstandardne usluge i za sve se plaća.

U zdravstvenim ustanovama lečenje i vađenje zuba, kao i hirurške intervencije, ne plaćaju samo deca do 18 godina, studenti i trudnice, dok penzioneri ne plaćaju totalnu protezu. To su usluge koje pokriva fond, a ostale intervencije poput protetskih radovi, krunica, ugradnja implanta, plaća pacijent.