Koliko često kod nas bebe oboljevaju od zubnog kvara?

Najnovija istraživanja koja su rađena 2018. godine pokazala su da u Srbiji 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar. Čak i kod 35% dvogodišnjaka se razvije neki oblik karijesa.

Da li deca nasleđuju kvalitet zuba od roditelja?

Ne nasleđuje se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja (trudnoća i prvi mesec), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.

Koja su deca osetljivija na pojavu karijesa?

Osetljivost (rizik) za razvoj karijesa u velikoj meri može da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.

Prvi znaci pojave karijesa?

Prvi znaci karijesa su pojave belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutrašnjim površinama (prema nepcu) prednjih zuba.

Kod pojave ovih promena mora se brzo reagovati. Topljenje gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja.

Šta se događa ako roditelji ne reaguju na vreme?

Bele mrlje na zubićima određeno vreme stagniraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu bele mrlje se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovoj fazi je moguće nadoknaditi zubno tkivo. Ukoliko se to ne uradi, razaranje će da se nastavi. Zubi mogu da budu sravljeni skroz do nivoa desni. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistula ili otoka zahteva njihovo vađenje.

Nisu tačne tvrdnje da nije moguće lečiti zub i da se mlečni zubi ne popravljaju!

Čuvanje razorenih zuba u vilici, radi navodnog čuvanja prostora nije opravdano, jer se time ugrožava opšte zdravlje deteta, kao i razvoj stalnog zuba ispod njih.

U domovima zdravlja, bolnicima i klinikama, prošle godine je zabeleženo 1.023.390 poseta stomatologu, za “Novosti” priča dr Nataša Rosić, načelnica Jedinice za biostatistiku u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Prema analizi ove ustanove, u zubarskim stolicama najčešće su bili školarci – 492.825, slede odrasli njih 396.185, pa predškolci – 134.380.

Najčešće dijagnoze bile su iz oblasti druge bolesti zuba i potpornih struktura, koja je ustanovljena kod 259.700 pacijenata i to najviše kod odraslih – 127.824.

– Prošle godine, stomatolozi u državnim zdravstvenim ustanovama dijagnostikovali su 166.160 oboljenja karijesa i to najviše kod đaka – 72.510, dok je kod odraslih bilo 67.565 – kaže dr Rosić. – Plombiranih zuba, bez lečenja bilo je 130.093, opet najviše među školskim uzrastom – 56.514, slede odrasli sa 51.555.

Broj plombi, sa lečenjem zuba, bio je 26.975, a najviše među odraslima – 15.616. Sa dijagnozom bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilice bila je 21.481 poseta stomatologu, a svaki drugi pacijent je bio iz kategorije odraslih.

Pročitajte još – Trećina stanovništva ima karijes!

U privatnim ordinacijama radi duplo više stomatologa nego u državnim ustanovama, pokazuje ova studiozna analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje. Brojke govore da u državnim zdravstvenim ustanovama ima 437 zubara, dok ih je u privatnoj praksi 779. Razlika, u korist privatnika je, sigurno i veća, s obzirom na to da su analizom obuhvaćeni samo oni koji su dostavili izveštaje.

Doktorka Rosić ističe da je, na osnovu dostavljenih izveštaja, u privatnim stomatološkim ordinacijama bila 209.401 poseta. Od tog broja najviše je odraslih pacijenata – 186.437.

– Privatni stomatolozi su, bez lečenja, stavili 96.654 plombe, u najvećem procentu odraslim pacijentima – 86.445 – navodi naša sagovornica. – Plombi, uz prethodno lečenje zuba, bilo je 30.277, a i ovde su odrasli bili najbrojniji sa 27.546 intervencija. U privatnim ordinacijama, koje su nam dostavile izveštaje, dijagnostikovano je 83.732 oboljenja karijesa i to najviše kod odraslih pacijenata – 75.111. Druge bolesti zuba i potpornih struktura su bili razlog posete u 50.329 slučajeva, a i u ovoj kategoriji odrasli su bili najbroniji – 46.961.

IZVAĐENO 108.000 ZUBA

U državnim stomatološkim ustanovama prošle godine je izvađeno 108.089 zuba i to najviše odraslim pacijentima – 62.597. Slede deca školskog uzrasta kod kojih je bilo 34.856 vađenja zuba. Kod privatnika su, na osnovu dostavljenih izveštaja, bila 22.542 vađenja, od kojih je čak 20.041 kod odraslih.