Šta je šećerna bolest?

Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin.

Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama.

Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.

Kako na organizam utiče povišen nivo šežera u krvi?

Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji gde spadaju i krvni sudovi desni.

Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta.

Zbog kompromitovane vaskularizacije i desni takođe bivaju oštećene.

Šta je to parodoncijum?

Kakva je veza izmedju dijabetesa i obolenja parodoncijuma?

Kod dece sa insulin zavisnim tipom dijabetesa (tip I) takođe postoji rizik od obolenja desni.

Zašto promene na krvnim sudovima (microangiopatija) imaju uticaj na nastanak parodontopatije?

Smanjeni prohod hranjivih materija i kiseonika u tkivo,a sa druge strane smanjenje eliminacije štetnih materija smanjuju otpornost desni i alveolarne kosti od infekcija.

Kakve još promene možemo zapaziti u ustima kod pacijenta koji je dijabetičar?

Zbog ogromne učestalosti, parodontopatija predstavlja ozbiljan medicinski, ekonomski, pa i socijalni problem.

Opisane su brojne promene u usnoj duplji dijabetesnih bolesnika, kao što su suvoća sluzokože, osećaj pečenja usta i jezika, smanjen protok salive, promene oralne flore sa predominacijom Candide albicans, hemolitičkih streptokoka i stafilokoka, učestala pojava karijesa.

Ove promene, naročito, zapažene su kod loše kontrolisanog dijabetesa. Iako definitivni zaključci o specifičnim efektima dijabetesa na periodoncijum još uvek nisu doneti, opisane su različite promene kod ovih bolesnika, kao što su tendencija ka hiperplaziji gingive, polipi gingive, polipoidne proliferacije gingive, formiranje apscesa, zapaljenje periodoncijuma i gubitak zuba.

Najozbiljnija promena kod loše kontrolisanog dijabetesa melitusa jeste slabljenje odbrambenih mehanizama i povećana sklonost ka infekciji, koja vodi destruktivnoj parodontopatiji.

Kakvu  oralnu higijenu i tretman zuba zahteva pacijent sa dijabetisom?

Obzirom da dijabetes čini zube i desni podložnijim izvesnim oboljenjima, neophodno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj higijeni zuba. Ukoliko se posveti pažnja oralnom zdravlju može se izbeći čitav niz komplikacija koje izaziva dijabetes.

Kada je oralno zdravlje u pitanju dijabetičarima se preporučuje sledeće:

• Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, ali najbolje je posle svakog obroka.
• Korišćenje zubnog konca uz pranje zuba doprinosi da se otklone zubne naslage i komadići hrane koji ostanu između zuba i na desnima.

Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.

Bolesti desni mogu da uznapreduju, a da osoba pri tom ne oseća nikakav bol niti da joj krvare desni. Odlasci stomatologu se stoga preporučuju na svaka tri meseca, kako bi se na vreme otkrili prvi znaci gingivitisa, parodontopatije ili karijesa.

Ukoliko pri pranju zuba desni neprirodno krvare, neophodno je odmah konsultovati zubara. Šta više, zubar mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni u ustima, poput lošeg ukusa, nedostatka pljuvačke ili pojave belih površina na jeziku.

Dijabetičari o svojoj bolesti i njenom napredovanju moraju da obaveste svog zubara prilikom redovnih kontrola. Istovremeno dijabetičari bi trebalo i da svog lekara obaveštavaju o pojavi bolesti desni.

Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu zubarskim intevencijama.

Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervenicuje na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska zubaru uzimaju na isti način kao i obično.

Na zdravlje i dugovečnost zuba utiče i stanje desni. Zbog toga je zdravlje desni gotovo jednako važno koliko i zdravlje zuba.

Sve ovo dodatno dobija na težni kada se ima u vidu da je parodontopatija (ili paradentoza, kako se još naziva) jedno od najrasprostranjenijih oboljenja potpornog zubnog aparata.

Šta je PARADONTOPATIJA?

Parodontopatija (paradentoza) je oboljenje parodoncijuma, odnosno potpornog aparata zuba. Ovo oboljenje ima nekoliko stadijuma od čega zavisi i ozbiljnost posledica. Ukoliko je u poodmaklom stadijumu, parodontopatija može dovesti i do gubitka zuba. Do ovako drastičnog ishoda može doći zbog toga što usled parodontopatije dolazi do postepenog razaranja parodontalnog tkiva koje na kraju rezultira povlačenjem i gubitkom vilične kosti usled čega zub ostaje bez adekvatne potpore,migrira,klati se i potom ispada.

Veoma je važno naglasiti da parodontopatija ne može da se izleči u potpunosti. To znači da desni (i celokupni potporni zubni aparat) ne mogu da se oporave i vrate u početno, zdravo stanje ukoliko su jednom oštećene usled paradentoze. Zbog toga je od krucijalne važnosti da se primete prvi simptomi paradentoze kako bi se oboljenje zaustavilo u što ranijem stadijumu. Početni stadijumi nisu opasni, a tretman u tom periodu je izuzetno jednostavan.

Uzroci parodontopatije

Na nastanak parodontopatije utiču pre svega dentalni plak i zubni kamenac. Dentalni plak je bezbojna, lepljiva masa koja se nakuplja na zubima uglavnom kao posledica ostataka od hrane. U sastav dentalnog plaka ulaze bakterije,koje proizvode endotoksine (štetne materije) koji pokrecu imuni sistem na odbranu.Iz te medjusobne interakcije nastaje zapaljenje , dalje resorpcija( gubitak) kosti, pojava parodontalnih dzepova i kasnije potpuno razaranje parodontalnog tkiva i ispadanje zuba.Zbog toga dentalni plak predstavlja izuzetnu opasnost po desni.

Zubni kamenac nastaje kada se dentalni plak meša sa solima i mineralima iz pljuvačke. Kamenac negativno utiče na desni tako što stvara mesta na kojima se dodatno nakuplja plak koji je potom teže ukloniti. Pored toga, kamenac može vršiti i mehanički pritisak na gingivu što takođe utiče na nastanak parodontoze.

Osim plaka i kamenca, postoje dodatni faktori usled kojih se parodontopatija može brže razvijati:

• nepravilna i neredovna oralna higijena
• pušenje
• loši protetski radovi
• neka sistemska oboljenja
• anomalije oblika i položaja zuba
• genetika
• upotreba nekih lekova

Stadijumi razvitka, simptomi i lečenje paradentoze (parodontopatije)

PRVI stadijum

Prvi stadijum u razvitku parodontopatije predstavlja upala desni (gingivitis). Iako je upala desni zasebno oboljenje, ona predstavlja najavu paradentoze. Ukoliko se ne primeti i ne leči na vreme, upala desni najčešće prerasta u paradentozu. Simptomi za ovo oboljenje su uvećane, meke i crvene desni. S obzirom da se ovi simptomi ne otkrivaju baš lako, onda se kao najevidentniji simptomi navode bolne desni i krvarenje desni. Ukoliko tokom pranja zuba (ili nekog sličnog mehaničkog pritiska na desni) primetite krvarenje desni, onda je to znak da bi trebalo da se javite stomatologu. Terapija podrazumeva uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca uz obuku o pravilnom održavanju oralne higijene.

DRUGI stadijum

Drugi stadijum odlikuju slični simptomi kao i kod upale desni. Međutim, ono što ukazuje da je gingivitis prerastao u parodontopatiju je učestalije pojavljivanje pomenutih simptoma, pojava parodontalnih džepova, kao i pojava nekih novih poput osećaja trnjenja i pečenja desni. Ipak, tada se još može smatrati da je oboljenje u početnom stadijumu, pa se lečenje paradentoze može obaviti na jednostavan i lak način uklanjanjem plaka i kamenca kao i u slučaju gingivitisa i obradom džepova dentalnim laserom. Zbog svog antibakterijsko i antiinflamatornog dejstva, dentalni laser predstavlja odličnu terapiju. Upotrebom lasera se na potpuno bezbolan način uklanjaju bakterije iz paradontalnih džepova. Takođe, laser doprinosi pripajanju desni za zube što sprečava pojavu novih džepova. Prema tome, laserskom terapijom i pojačanom oralnom higijenom pacijent može se u potpunosti zaustaviti razvitak parodontopatije u ovom stadijumu.

TREĆI stadijum

Na treći stadijum ukazuje povlačenje desni. Ova pojava je jasno uočljiva, jer se desni povlače ostavljajući koren zuba ogoljenim. Na taj način se sam zub izlaže dodatnim opasnostima od infekcije budući da je koren „ranjiviji“ od krunice zuba. Povlačenjem desni, zubi takođe gube potporu, pa može doći do klimanja. Ovaj stadijum znači da je parodontopatija već uznapredovala, a lečenje paradentoze je prilično otežano. Terapija podrazumeva hiruršku intervenciju (režanj operacija) kojom se pravi mali rez na desnima kako bi se one podigle. Zatim se nadograđuje kost zajedno sa određenim preparatima (PRF preparat i Endogain) kako bi se podstakla regeneracija kosti. Na taj način se vraća potpora zubu i on može biti sačuvan.

ČETVRTI stadijum

Četvrti stadijum je krajnji stadijum kod koga se vilična kost u velikoj meri povlači, a zub ispada. Tada je lečenje paradentoze u potpunosti onemogućeno. Jedino što se može učiniti je protetsko zbrinjavanje pacijenta.

Upala desni, šta je zapravo to?

Upala desni (Gingivitis) je problem koji se javlja kod gotovo 80% odrasle populacije. Upala desni je najčešće posledica loše oralne higijene.

Uzrokuje je zubni plak koji je pun bakterija koje oštećuju gleđ zuba. Ukoliko oralna higijena nije efikasna, bakterije se zadržavaju na zubima i stvaraju beli prekrivač. Ovaj tip zapaljenja se naziva plakom izazvan gingivitis i to je najčešća forma.

Gingivitis je nedestruktivni oblik parodontalne bolesti. Reverzibilnog je karaktera, što znači da oštećenja nastala na mekom tkivu oko zuba mogu da se repariraju u potpunosti.

Ostali faktori koji dovode do nastanka gingivitisa su:

• Hormonalni disbalans (pubertet, menopauza), gingiva može postati osetljiva
• Nizak nivo antioksidanasa u organizmu
• Kod nekih bolesti (dijabetes, kancer) često dolazi do upale desni
• Određeni lekovi (za epilepsiju, anginu pektoris) mogu dovesti do bujanja desni oko zuba
• Teški pušači
• Genetika

Simptomi upale desni

Simptomi upale desni se jako teško primećuju, jer je ova bolest „tiha” i neretko prelazi u oboljenja koja se završavaju klaćenjem i ispadanjem zuba.

Bolest se razvija sporo ali ne pruža gotovo nikakve simptome.

Pacijent se žali na bolne desni oko zuba, pored toga primećujemo:

• crvene i otečene desni
• desni bolne na dodir
• krvarenje prilikom pranja zuba
• zadah iz usta

Lečenje upale desni

Lečenje upale desni je dugotrajan proces i treba znati da ne postoji univerzalan lek za upalu desni. Za lečenje upale desni je potrebno mnogo truda i promena onih životnih navika koje negativno utiču na vaše desni.

Terapija gingivitisa u stomatološkoj ordinaciji

• Uklanjanje dentalnog plaka i kamenca ultrazvukom. Ponekad može biti neprijatno, naročito kada ima puno kamenca i kada su desni osetljive.
• Posle ultrazvuka vrši se čišćenje kamenca i plaka laserom. Laser je vrlo koristan instrument jer nam omogućava da očistimo ona mesta na zubu gde ne možemo prići ultrazvukom. Pored toga, uništava mikroorganizme u džepu oko zuba bez velike agresije. Čišćenje ručnim instrumentima daje odgovarajuće rezultate, ali deluje vrlo agresivno na desni koje su već osetljive i oštećene.
• Jačanje lokalne odbrane organizma dizanjem nivoa antioksidanasa.
• Obuka oralne higijene.
• Popravka zuba, da se komadići hrane ne bi zadržavali između zuba.
• Lečenje upale desni se nastavlja kod kuće.

Kućna terapija

• Pranje zuba 3x dnevno, po mogućnosti električnom četkicom.
• Upotreba konca.
• Ispiranje usta odgovarajućim tečnostima koje deluju na smanjenje broja bakterija, po uputstvu stomatologa.

Komplikacije upale desni

Ako se sprovede adekvatna terapija i pacijent sledi uputstva za kućnu negu koja su mu data, u većini slučajeva bolest prolazi bez komplikacija. Kada se stanje upaljenih desni ostavi bez tretmana, infekcija se širi po mekom tkivu do kosti i dovodi do parodontalne bolesti!

Od komplikacija može nastati:

• Gnojno zapaljenje gingive – apsces
• Apsces u koštanom tkivu
• Parodontopatija
• Ulcerozno zapaljenje gingive

Nekoliko studija je povezalo parodontalnu bolest za kardiovaskularnim bolestima.

Imate pitanja bilo na ovu ili neku drugu temu?

POZOVITE  NAS ili nam pošaljite pitanje putem naše MAIL adrese. U najkraćem roku tim ,,Medentine Plus” će Vam odgovoriti.