Plomba je veštački materijal koji se postavlja u zub, kako bi popunio šupljinu koja nastaje nakon uklanjanja karijesa i oboljelog dela zuba.

PLOMBA NIJE BIOLOŠKA ZAMENA ZA IZGUBLJENI DEO ZUBA!

Plombiran zub nije izlečen zub već zalečen zub.

Plomba se može odvojiti od zuba, pri čemu nastaje mikropukotina, u koju ulaze  naslage i bakterije, tako da može nastati KARIJES ISPOD PLOMBE-SEKUNDARNI KARIJES!

Takav zub se suptilno kvari, dok pacijent misli da ima plombu i da je sve u redu! Sekundarni karijes razara zub dublje u odnosu na već ranije uklonjeni karijes.

To za posledicu ima dodatno slabljenje zuba uklanjanjem karioznih masa, oštećenje pulpe – “živca” ili čak gubitak zuba.

Iz tog razloga, pacijenti koji imaju plombe, iste bi trbali da kontrolišu i pored uobičajenih redovnih pregleda, kako se ne bi pojavio karijes ispod plombe a u nekim situacijama gubitak zuba!

Pored sekundarnog karijesa ipod plombe može da se pojavi i RECIDIVIRAJUĆI KARIJES. Ovo je karijes “zaostao”, ostavljen ispod plombe, slučajno ili namerno. Ovo  ne mora obavezno biti stručna greška. Moguće je da je stomatolog namerno ostavio tanak sloj karijesa iznad zubnog živca, prekrio ga odgovarajućim lekovima i plombirao.

U davno doba – učeni smo da sav karijes treba ukloniti (Black); no, s napretkom stomatologije, sadašnji stav je da se ne uklanja izmenjeni deo za koji se proceni da je remineralizacija moguća. Dijagnostika ovakvih karijesa nije uvek jednostavna; no, iskusniji stomatolog koji zna u šta treba da gleda i ima na raspolaganju pomoćna dijagnostička sredstva obično relativno lako može da ustanovi šta je u pitanju.

Iako je, naravno, nemoguće sa stopostotnom sigurnošću proceniti da neće biti recidiva, ovakvi zubi itekako mogu da stoje i decenijama.