Lečenje

• Terapija osnovnog uzroka: upravljanje stresom, higijena sna, eventualno lekovi (ovo obavezno napomenuti uz konsultaciju sa lekarom).
• Izrada individualnog splinta (noćne udlage) – glavni korak, štiti zube i zglob.
• Korekcija zagrižaja (po potrebi ortodontski).

Ako prepoznajete ove simptome kod sebe, zakažite besplatan pregled da bismo proverili stanje zuba i predložili odgovarajuću terapiju.

Svi želimo zdrave zube i desni,  pobednički osmeh, svež dah i povećanje nivoa samopouzdanja. Ali, da li ste znali da oko polovine odraslih ima ili je imalo halitozu (tzv. loš zadah)? To je jedan od najčešćih problema sa zubimaali  i jedan od problema koji se jako lako rešava.

Evo osvrta na halitozu, devet drugih uobičajenih i najčeščih stomatoloških problema i mogućnosti lečenja za svaki od njih.

1. Karijes

Karijes je poznat i kao zubni kvar ili zubni karijes. To je najčešći stomatološki problem koji stomatolozi vide kod pacijenata. Praktično retki su oni koji se nisu susreli sa karijesom u bilo kom obliku.

Karijes nastaje kada bakterije formiraju film, tzv.  dentalni plak, na površini zuba. Bakterije proizvode kiseline iz šećera u hrani. Kiseline izjedaju i trajno oštećuju gleđ ili spoljašnji sloj zuba. Kiseline tada počinju da deluju na mekši sloj dentina ispod gleđi.

Stomatološka nega počinje procenom obima karijesa i preporukom pravca delovanja. Ovo može uključivati ispune, krunice ili lečenje korenskih kanaal. Odabrana opcija može biti ekstrakcija nakon čega se postavljaju zubni implantati krunice, mostovi ili proteze.

Možete pomoći u sprečavanju karijesa redovnim (dva puta dnevno) pranjem zuba i čišćenjem koncem i međuzubnim četkicama. Takođe, redovno odlazite na preglede kod svog stomatologa kako bi vam očistio plak sa zuba.

2. Bolest desni

Gingivitis je rana faza i blagi oblik bolesti desni ili parodontalne bolesti. To je bakterijska infekcija koja je uzrokovana nakupljanjem plaka. Uobičajeni simptomi su desni koje su crvene, natečene i lako krvare. Takođe možete osetiti loš zadah i osetljive zube koji su bolni pri žvakanju.

Gingivitis se može lečiti temeljnim čišćenjem od strane vašeg stomatologa. Da biste sprečili da se vrati gingivitis , moraćete da perete zube  dva puta dnevno,ičišćenje koncem i međuzubnim četkicama.

Parodontitis

Ako se ne leči, gingivitis može postati teži oblik bolesti desni koja se naziva parodontitis. Ovo se događa kada se džepovi u desni inficiraju. To može dovesti do oštećenja kostiju i tkiva koje drže zube, jer se i oni inficiraju.

Stomatološka nega za parodontitis uključuje lokalne antibiotike za lečenje infekcije ali i upućivanje parodontologu – specijalistu za bolesti desni.

3. Loš zadah

Jedna ili više namirnica koje jedete takođe mogu biti uzrok vaše halitoze. Začini kao što su beli i crni luk su uobičajeni krivci.

Pošto su uzroci lošeg zadaha toliko različiti, vaš stomatolog će izvršiti potpunu procenu i propisati tok terapijskih tretmana koji najbolje odgovara vašem slučaju.

4. Osetljivi zubi

Vaši zubi postaju osetljivi na toplu i hladnu hranu i piće kada se gleđ istroši i dentin bude direktno izložen nadražajima iz usne duplje.

Dentin ima cevčice koje vode do nerva dublje unutar zuba. Vruće ili hladne supstance mogu putovati duž cevčica do nerva i izazvati intenzivan bol.

Takođe možete imati osetljive zube jer je sloj gleđi vaših zuba prirodno tanak.

Postoje vrste pasta za zube i vode za ispiranje usta namenjene posebno za upotrebu kod osoba sa osetljivim zubima. Vaš stomatolog može takođe preporučiti tretman fluorom, krunicu, presađivanje desni ili tretman kanala korena. Odabran tretman zavisi od težine vašeg slučaja.

5. Pukli ili slomljeni zubi

Bez obzira na to koliko mislite da je pukotina ili samo parčence, trebalo bi da ih pregleda i leči stomatolog što je pre moguće. Opcije za rešavanje ovog stomatološkog problema uključuju ljuskicu, krunicu ili upotrebu plombe u boji zuba.

6. Povlačenje desni

Povlačenje desni može biti uzrok  drugih uobičajenih problema sa zubima. Ovo stanje može dovesti do ozbiljnijih problema, kao što je gubitak zuba. To je zato što se kod povučenih desni, eksponiran  koren zuba koji je  podložan  oštećenju (koren nema gleđ).

Povlačenje desni može biti uzrokovano nizom faktora, uključujući:

• Loša oralna higijena
• Visok krvni pritisak
• Hormonske fluktuacije kod žena
• Pušenje
• Hronična oboljenja i upotreba lekova.

Vaše desni koje se povlače takođe mogu biti genetski takve, odnosno, stanje se javlja u vašoj porodici. Stomatološka nega za desni koje se povlače uključuje temeljno čišćenje zuba od strane stomatologa. Možda će vam biti prikazane i pravilne tehnike četkanja. Teški slučajevi će možda morati da se leče operacijom desni ili nekim oblikom autotranspalantacije.

7. Infekcija korena

Baza ili koren vašeg zuba može biti inficiran bakterijama. To se najčešće dešava zbog karijesa, pukotina ili preloma zuba.

Infekcija korena se leči tretmanom kanala korena. I iako se mnogi od nas zgražaju od straha pri pomisli da će se uraditi kanal korena, procedura je zapravo veoma sigurna sa minimalnim bolom jer stomatolozi koriste anestetik prilikom izvođenja kanalne terapije.

8. Erozija gleđi

Erozija gleđi je stanje koje se razvija veoma sporo.  Njegov primarni uzrok je konzumiranje puno slatke i kisele hrane kao što su soda i slatkiši tokom dužeg vremenskog perioda. Redak uzrok je prečesto, preteško i predugo pranje zuba.

Erozija gleđi dovodi do toga da su zubi veoma osetljivi, slabiji i podložniji pukotinama i odlamanju. Izgubljena gleđ se ne može vratiti na zube koji su pretrpeli eroziju gleđi. Međutim, možete značajno smanjiti bilo kakvu dalju eroziju gleđi tako što ćete smanjiti unos slatke i kisele hrane. Pomaže i korišćenje četkica za zube sa mekšim vlaknima. Takođe možete značajno poboljšati izgled vaših zuba zubnim fasetama.

9. Suva usta

Takođe treba izbegavati supstance za koje se zna da suše. To uključuje alkohol, duvan, kofein i slatkiše.

10. Škripanje zubima

Bruksizam je stomatološki izraz kada škrgutanje zubima. Škrgutanje se najčešće javlja dok spavate, ali se može desiti i dok ste budni. Može oštetiti vaše zube, izazvati bol u vilici, a može čak i dovesti do glavobolje i bolova u ušima.

Neka stanja mogu dovesti do abrazije.

Ono što vaš stomatolog može da uradi je da vam da štitnik za usta po meri za korišćenje noću. To će vam pomoći da smanjite škrgutanje i pružite određenu zaštitu vašim zubima. Takođe će pomoći u ispravljanju problema sa ugrizom.

Problemi sa zubima mogu uticati na vaše samopouzdanje, opšte zdravlje i kvalitet života. Obratite nam se  kad god primetite znake bilo kog od ovih uobičajenih stomatoloških problema i lečenje može da počne što je pre moguće. Kontaktirajte nas i za redovnu negu zuba kako biste sprečili uobičajene stomatološke probleme. Naši stomatolozi mogu vam pomoći u svim aspektima zdravlja vaših zuba.

Sladoled je sladak način da se nagradite nakon napornog dana sve dok osetljivost zuba ne ukrade to zadovoljstvo.

Apsolutno zdrav zub retko kada će da reaguje ovom senzacijom.

Ono što štiti zub, na sličan način kao što naše organe štiti koža, je gleđ.

Kada gleđ potpuno obavija zub do ove osetljivost neće doći, jer ona neće dozvoliti prodor spoljnih uticaja u „unutrašnjost“ zuba.

Šta može da izazove osetljivost zuba na hladno?

1. Karijes

Jedan od prvih simptoma karijesa je osetljivosti zuba.

Rani početak karijesa kreće sa malom rupicom ili ogrebotinom na zubnoj gleđi, Vaš dentin (unutrašnji sloj zuba) će tada biti izložen ekstremnim temperaturama onoga što konzumirate, ponekad i hladan vazduh može da dovede do problema.

2. Bruksizam

Ili škripanje zubima je jos jedan način na koji reagujemo na stres. Dok većina nas to radi povremeno, pacijenti koji to rade konstatno imaju ogromne probleme.

Vaše stiskanje vilica povećava pritisak i postepeno trošenje gornjih i donjih zuba. Kada se gleđ slomi od stalne sile, Vaš dentin postaje izložen spoljnim uticajima i uzrokuje osetljivost zuba.

3. Agresivno pranje zuba

Agresivno pranje četkicom za zube sa tvrdim vlaknima može da izgrebe površinu zubne gleđi.

Bakterije će tada iskorititi priliku da razbiju Vašu gleđ, prodru dublje i izazovu osetljivost zuba i karijes.

4. Napukao ili pukao zub

Zbog povrede može da dođe do pucanja ili okrnjenosti zuba. Čak i uz malu pukotinu na gleđi, može doći do osetljivosti zuba. Takođe, postajete izloženi riziku od infekcije zuba, jer bakterije mogu prostupiti kroz pukotinu  unutrašnjim slojevima vašeg zuba.

5. Ogoljen vrat zuba

Koren zuba je deo Vašeg zuba ispod linije desni. Sadrži nervne i krvne sudove i zaštićen je slojem cementa (koji u ovom delu zuba menja gleđ). Kada se desni ili cement oštete, koren zuba je izložen svemu što jedete. Dakle, doći će do osetljivosti zuba.

6. Osetljivost nakon stomatološkog tretmana

Usled raznih mašina koje se koriste u stomatološkoj praksi prilikom stomatoloških intervencija može da dođe do privremenog nemira u zubu, te samim tim i privremene osetljosti zuba. Do ovoga dovode vibracije koje proizvode stomatološke mašine. Ova vrsta osetljivosti je prolaznog karaktera i najduže traje tri nedelje.

ONO ŠTO TREBA DA URADITE UKOLIKO SE OVO DEŠAVA VAMA JE DA HITNO ZAKAŽETE TERMIN KOD SVOG STOMATOLOGA!

Koliko često kod nas bebe oboljevaju od zubnog kvara?

Najnovija istraživanja koja su rađena 2018. godine pokazala su da u Srbiji 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar. Čak i kod 35% dvogodišnjaka se razvije neki oblik karijesa.

Da li deca nasleđuju kvalitet zuba od roditelja?

Ne nasleđuje se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja (trudnoća i prvi mesec), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.

Koja su deca osetljivija na pojavu karijesa?

Osetljivost (rizik) za razvoj karijesa u velikoj meri može da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.

Prvi znaci pojave karijesa?

Prvi znaci karijesa su pojave belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutrašnjim površinama (prema nepcu) prednjih zuba.

Kod pojave ovih promena mora se brzo reagovati. Topljenje gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja.

Šta se događa ako roditelji ne reaguju na vreme?

Bele mrlje na zubićima određeno vreme stagniraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu bele mrlje se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovoj fazi je moguće nadoknaditi zubno tkivo. Ukoliko se to ne uradi, razaranje će da se nastavi. Zubi mogu da budu sravljeni skroz do nivoa desni. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistula ili otoka zahteva njihovo vađenje.

Nisu tačne tvrdnje da nije moguće lečiti zub i da se mlečni zubi ne popravljaju!

Čuvanje razorenih zuba u vilici, radi navodnog čuvanja prostora nije opravdano, jer se time ugrožava opšte zdravlje deteta, kao i razvoj stalnog zuba ispod njih.

Kakve zube imaju sportisti?

Loše.

Zašto je to tako?

Ima mnogo razloga.

Koji je glavni razlog?

Dehidratacija organizma usled velikih fizičkih napora dovodi do suvoće usta tokom treninga.

Smajeno lučenje pljuvačke  izaziva smanjenu zaštitnu ulogu pljuvačke. 

Takođe, ozbiljnim vežbanjem izaziva se imuno supresija.

Pored zubnog kvara, erozije zuba su veoma učestale, šta je razlog tome?

Sportisti mnogo često uzimaju energetske napitke i gelove koji izazivaju kiselu sredinu u ustima, a u kiseloj sredini zubna gleđ je rastvorljiva.

Postoji li razlog zbog čega su sportisti grupa koja je u pojačanom riziku za nastanak karijesa i parodontopatije?

Da, to je njihova ishrana. Postoje sportovi gde sportista u kratkom roku treba da oslabi ili da se ugoji. U tom slučaju način ishrane je značajno promenjen (učestalost obroka se povećava, povećava se količina ugljenih hidrata).

Kakvo je stanje sa povredama zuba, prelomima ili potpunim izbijanjem zuba?

Skoro sa jednakom učestalošću traume zuba i mekih tkiva događaju se i u kontaktnim i u nekontaktnim sportovoma. Zubna udlaga je apsolutna preporuka za sve sportove.

Da li oralno zdravlje utiče na rezultate u sportu?

Stanje oralnog zdravlja ozbiljno utiče na rezultate u sportu, sportisti sa lošim oralnim zdravljem imaju 5-18% lošije rezultate a oni su direktna posledica bola, nelagode, problema pri jelu, problema pri spavanju, negativnog uticaja na samopouzdanje i negativnog psihosocijalnog efekta

Lečenje kanala zuba je u narodu poznato kao „vađenje živca“.

Ova intervencija zapravo predstavlja lečenje unutrašnjosti zuba, tj. deo zuba u kome je smeštena zubna pulpa. Ljudi smatraju da je baš ta zubna pulpa zapravo živac zuba, međutim u njoj se pored nerava (živaca) nalaze krvni i limfni sudovi, vezivno tkivo i mnoge ćelije.

Ovo tkivo igra veoma važnu ulogu u rastu i razvoju zuba, ali jednom kada zub nikne i završi razvoj, najispoljenija funkcija zubnog živca je senzorna funkcija, odnosno sposobnost zuba da reaguje na nadražaje kao što su toplo ili hladno. Jake reakcije na ove draži često ukazuju na oštećenje zubnog nerva.

Slika 1. Anatomija zuba – pulpa zuba

Lečenje kanala zuba (endodontski tretman) vrši se se kod snažnih infekcija zubne pulpe. Uzroci infekcije zubne pulpe mogu biti: nagomilavanje bakterija, povreda zuba, karijes koji nije na vreme saniran i dr.

Šta podrazumeva lečenje kanala korena?

Lečenje kanala korena zuba sastoji se iz ispiranja bakterija i raspadnutih sastojaka umrtvljenog nerva i čišćenja zahvaćenog područja.

Nakon ispiranja kanala korena zuba i otklanjanja oštećene pulpe, popunjava se njegov unutrašnji prostor specijalnim pastama i kočićima čija je uloga da hermetički zatvore zub. Tako, sprečava se pojava ponovnog nakupljanja bakterija i novog inflamatornog procesa koji izaziva bol i neprijatnost. Važno je napomenuti da ovaj tretmanu uključuje davanje anestezije i nije bolan za pacijente.

Tretman obično traje od jedne do tri posete zubaru. Nekada je potrebno staviti lekove u kanal zuba da neutrališe svaku infekciju. Ako se infekcija proširila van zuba, stomatolog će vam dati recept za antibiotike. Ako tretman zahteva više poseta, privremeno se zatvara zub zbog prodiranje pljuvačke.

Slika 2. Endodonska terapija – Čišćenje kanala korena

Slika 3. Endodonska terapija – Punjenje kanala korena

Finalni korak tretmana

Završna faza tretmana je obnova vašeg zuba. Pošto je zub oslabljen zbog infekcije i punjenja, potrebno je da bude zaštićen od budućih oštećenja i da se vrati u normalnu funkciju. Ukoliko nije moguće vratiti zub u funciju pomoću plombe, to se obično radi postavljanjem krunice – veštačkog zuba. Krunica je napravljena od keramike ili metalo-keramike. Boja krunice biće prilagodjena vašim prirodnim zubima. Ponekad, metalni kočić mora prvo da se ubaci u zub zbog strukturalne podrške i da zadrži krunicu na mestu.

Šta su to plombe?

Plomba je zapravo materijal kojim stomatolog zatvara (ispunjava) „rupu“ u Vašem zubu koja je nastala kao posledica mehaničkog uklanjanja karijesa.

Mnogi umesto plomba govore blomba, što je naravno pogrešno, te i na to želimo da skrenemo pažnju.
Plombe mogu biti napravljene od različitih vrsta materijala.

Kod nas su se odomaćili izrazi poput belih i crnih plombi, dok se zapravo radi o kompozitnim (belim) plombama i amalgamskim (crnim) plombama.

Kako se postavlja plomba?

Pisaćemo o procesu postavke bele (kompozitne) plombe, jer su amalgamske (crne) plombe u današnjici savremene stomatologije skoro pa potpuno izbačene iz upotrebe.

*Stomatolog prvo mora ukloniti karijes u potpunosti.

*Nakon kompletnog uklanjanja karijesa, ukoliko je on dospeo jako blizu zubnog živca, stomatolog će pre postavke plombe, staviti podlogu koja će ušuškati zubni živac.

*Potom se stavlja kiselina. Kiselina nagriza površinu zuba i time pravi „veću“ površinu za vezivanje plombe. Potom se kiselina ispira.

* Sledeća faza je postavka „veziva“ (bonda). Njegovo vezivanje se ubrzava lampom.

*Sad kada je zub potpuno spreman za plombu. Stomatolog postavlja i oblikuje plombu tako da ona i fukcionalni i estetski imitira zub onakav kakav je bio pre pojave karijesa.
Nekada je neophodno da stomatolog postavi matricu (ram) kako bi adekvatno oblikovao plombu.

Kolika je trajnost kompozitnih plombi?

Trajnost kompozitnih plombi je oko 5 godina, nisu večne i posle izvesnog vremena se moraju zameniti. Kompozitne plombe su postojane i vrhusnkog kvaliteta. Koliko će trajati kompozitna plomba zavisi od više faktora, kao što je:

1. jačina zagrižaja pacijenta
2. stepen održavanja oralne higijene
3. veličina defekta na zubu

Da li postoje neki slučajevi kada se ne može postavit bela plomba?

Ne postoje nikakve kontraindikacije za postavljenje belih plombi. Ograničenja mogu biti ukoliko nedostaje velika količina zuba , pa je u tom slučaju izbor biva neko dugotrajnije rešenje kao što je krunica.

Zubne plombe su stomatološki materijal koji služi za nadoknadu izgubljenog dela zuba nastale usled destrukcije karijesom (Slika 1.), erozijom (Slika 2.) ili ukoliko je došlo do frakture zuba. Plombe sprečavaju ostatke hrane da se zaglave u zubnim šupljinama i dovedu do daljeg oštećenja.

Plombe predstavljaju potrošan materijal i posle određenog vremena se moraju zameniti!

Naši pacijenti nas često pitaju o štetnosti amalgamskih plombi zbog žive koja se u njima nalazi. Ono čega se najviše plaše je mogućnost da se živa iz amalgamskih plombi otpušta u usta i organizam i da deluje toksično.

Istina o živi?

Živa je izuzetno toksičan metal i izlaganje ovom metalu bi trebalo izbegavati koliko god je moguće. Amalgami (sive plombe) su izrađeni od kombinacije metala (živa, srebro, bakar, kalaj). Naš organizam nema potrebu za živom ni u najmanjim koncentracijama.

Da li se živa iz ovih plombi otpušta u naš organizam?

Da! Istina je da se žive otpuštaju iz amalgamskih plombi i naučnici se slažu da absorbcija žive u većim količinama može da izazove zdravstvene probleme. ALI iako to sve znamo, ono što je bitno naglasiti je da KOLIČINA žive koja se ispušta iz amalgama je znatno manja od količina žive koja će izazvati zdravstvene probleme. Čak je i Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) izdala saopštenje da do sada ne postoji kontrolisana studija koja bi potvrdila sistemske efekte žive iz amalgamskih plombi.

Da li je potrebno menjati amalgamske plombe? DA!

Amalgamske plombe imaju tendenciju da zbog otpuštanja metala prebojavaju zub, a nekada čak dođe i do prebojavanja samih desni.

Slika 5. Prebojenosti zuba nakon uklanjanja amalgamske plombe

Vrlo često amalgamske plombe maskiraju pojavu novog karijesa ispod plombe, ili daju lažnu sliku. Takođe, zbog velike gustine metala i nemogućnosti da propuštaju rendgenske zrake, na snimcima takođe mogu da zamaskiraju prisustvo karijesa, osim ukoliko karijes nije napredovao toliko da je jasno uočljiv.

Dok se kompozitne (bele) plombe vezuju za zub zahvaljujući specijalnom lepku (bondu), koji održava vezu između zuba i plombe, amalgamske plombe se zadržavaju na osnovu sila trenja i oblika rupe u zubu u koju pravi stomatolog za postavljanje plombu.

U toku unošenja, siva plomba se bukvalno nabija u prstor za nju napravljen i nakon što se veže za 24h, ona ostaje zarobljena u okviru zuba.

Da plomba ne bi pucala pod dejstvom sila, ona mora biti odgovarajuće debljine i oštrih ivica, što znači da prostor za plombu koji pravi stomatolog u zubu mora biti u vidu sandučeta ili kutije.

Upravo zbog ovih osobina kada sila žvakanja deluje na zub, siva plomba se ponaša kao klin i može dovesti do frakture zuba, zato što se sila prenosi u samo jednoj tački. Opasnost od frakture zuba je veća ukoliko je veća i siva plomba.

Slika 9. i 10. Debljina ivica prepracije zuba

Pod delovanjem sila žvakanja, siva plomba se vremenom deformiše i stvara se zjap između plombe i zuba. Taj zjap predstavlja prostor težak za čišćenje i samočišćenje. U njemu se talože mikroorganizmi koji dovode do pojave novog karijesa ispod plombe.

Slika 11. Rubni zjap između plombe i zuba

Amalgamske plombe i metalokeramičke krunice u kombinaciji

Kod osoba koje u ustima, pored amalgamskih plombi, imaju i neke metalokeramičke krunice ili mostove – potrebno ih je zameniti zbog iz jednog manje poznatog razloga. To je postojanje razlike između električnih potencijala različitih metala, što dovodi do stvaranja galvanskih struja u usnoj duplji. One vremenom mogu izazvati ozbiljne promene na sluzokoži usne duplje, a pacijenti se često žale i na pojavu metalnog ukusa u ustima.

U našoj ordinaciji više ne postavljamo amalgamske plombe. Smatramo da današnji materijali (kompoziti i glas jonomeri) zadovoljavaju i funkcionalno i estetski, te nam amalgamske plombe nisu izbor.

Na vratnom delu krunice se stvaraju zelenkasto mrke naslage i gleđ ispod i oko njih postaje kredasto bele boje zbog dekalcifikacije. Ovaj karijes se širi kružno zahvatajući celim obimom krunicu zuba zbog čega je i dobio naziv cirkularni karijes. Širi se veoma brzo zahvatajući sve strukture sto može dovesti do frakture krunice zuba.

Zašto se cirkularni karijes teško leči i stavlja „pod kontrolu“?

Lečenje cirkularnog karijesa je težak i složen posao, jer ovaj karijes brzo zahvata dublje strukture zuba i zahvata sve zube. Najčešće pacijenti dolaze kasno, kada je proces odmakao i kada su nastale komplikacije.

Pored konzervativnog zbrinjavanja karijesnih lezija, veoma bitana je i primena pravilne oralne higijene i korigovanje loših navika i ishrane. Takođe, upotreba sredstava sa fluorom ublažava progresiju karijesa i smanjuje pojavu novih karijesnih lezija.

Edukacija roditelja u borbi sa ovim karijesom je od presudnog značaja, kao i pravovremena sanacija kod stomatologa.

Preporuke za roditelje…

Kada odojče pored majčinog mleka počne da se prehranjuje, ta hrana treba da je raznovrsna sa svim neophodnim vitaminima, mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.

Kasnije pored kuvane hrane, insistira se na konzumiranju hrane čvršće konzistencije, kao što je presno voće i povrće. Čvrsta hrana je znatno manje kariogena, iziskuje snažnije žvakanje i obilnije lučenje pljuvačke.

Ta hrana, trenjem o zube, mehanički ih čisti, a veće količine izlučene pljuvačke donekle speru i deliće zaostale hrane. Istovremeno, snažnije žvakanje podstiče rast gornje i donje vilice. Ovo je neobično važno, jer su budući stalni zubi znatno širi u odnosu na mlečne. Ako se vilice ne prošire, nastaju razne nepravilnosti u položaju stalnih zuba ,kao i nepravilnosti u odnosu gornje i donje vilice.

Od presudnog značaja je i  REDOVNO I PRAVILNO ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE.

Plomba je veštački materijal koji se postavlja u zub, kako bi popunio šupljinu koja nastaje nakon uklanjanja karijesa i oboljelog dela zuba.

PLOMBA NIJE BIOLOŠKA ZAMENA ZA IZGUBLJENI DEO ZUBA!

Plombiran zub nije izlečen zub već zalečen zub.

Plomba se može odvojiti od zuba, pri čemu nastaje mikropukotina, u koju ulaze  naslage i bakterije, tako da može nastati KARIJES ISPOD PLOMBE-SEKUNDARNI KARIJES!

Takav zub se suptilno kvari, dok pacijent misli da ima plombu i da je sve u redu! Sekundarni karijes razara zub dublje u odnosu na već ranije uklonjeni karijes.

To za posledicu ima dodatno slabljenje zuba uklanjanjem karioznih masa, oštećenje pulpe – “živca” ili čak gubitak zuba.

Iz tog razloga, pacijenti koji imaju plombe, iste bi trbali da kontrolišu i pored uobičajenih redovnih pregleda, kako se ne bi pojavio karijes ispod plombe a u nekim situacijama gubitak zuba!

Pored sekundarnog karijesa ipod plombe može da se pojavi i RECIDIVIRAJUĆI KARIJES. Ovo je karijes “zaostao”, ostavljen ispod plombe, slučajno ili namerno. Ovo  ne mora obavezno biti stručna greška. Moguće je da je stomatolog namerno ostavio tanak sloj karijesa iznad zubnog živca, prekrio ga odgovarajućim lekovima i plombirao.

U davno doba – učeni smo da sav karijes treba ukloniti (Black); no, s napretkom stomatologije, sadašnji stav je da se ne uklanja izmenjeni deo za koji se proceni da je remineralizacija moguća. Dijagnostika ovakvih karijesa nije uvek jednostavna; no, iskusniji stomatolog koji zna u šta treba da gleda i ima na raspolaganju pomoćna dijagnostička sredstva obično relativno lako može da ustanovi šta je u pitanju.

Iako je, naravno, nemoguće sa stopostotnom sigurnošću proceniti da neće biti recidiva, ovakvi zubi itekako mogu da stoje i decenijama.