Svaki roditelj je bar jednom postavio pitanje sebi i ljudima u okolini kada će njegovo dete da dobije prvi zub.
Mlečni zubi kod beba mogu da izazovu promene raspoloženja (nervozu, plačljivost), pojačanu salivaciju (pojačano lučenje pljuvačke), crvenilo obraza ili desni, blagu temperaturu. Beba stalno ima potrebu da „gura“ razne predemete, igračkice ili rukice u usta.
Prvi, mlečni zubi, počinju da niču oko šestog meseca, a njihovo izbijanje bi trebalo da se završi oko druge godine. Zubići se mogu javiti i znatno pre šestog meseca. Isto tako, kašnjenje od 6 meseci se smatra normalnom pojavom.
Redosled nicanja mlečnih zuba kod zdravog deteta obično se odvija na sledeći način:
donje jedinice niču oko 6. meseca
gornje jedinice rastu oko 7. meseca
donje dvojke pojavljuju se oko 9. meseca
gornje dvojke izbijaju oko 12. meseca
donji prvi kutnjaci se pojavljaju oko 14. meseca
gornji prvi kutnjaci niču oko 16. meseca
donji očnjaci rastu oko 18. meseca
gornji očnjaci pojavljuju se oko 19. meseca
donji drugi kutnjaci izbijaju oko 21. meseca
gornji drugi kutnjaci niču oko 24. Meseca
Kao što vidite iz ovog rasporeda, nakon što niknu svi sekutići prvo očekujemo pojavu kutnjaka, a tek nakon toga pojaviće se očnjak. Kutnjak kada nikne nakon sekutića ostavi prostora za postavku očnjaka.
Krajem prve godine odojče ima osam zuba.
Od kraja druge godine života do tridesetog meseca dete treba da ima 20 mlečnih zuba, po 10 u svakoj vilici.
Idealno vreme za prvu posetu zubaru jeste između 6 do 12 meseci, baš zato što tada detetu rastu zubi. Ovo omogućava stomatologu da spreči ili predvidi eventualni problem, radije nego da ga kasnije sanira. Uz to, od zubara ćete dobiti sve savete kako pravilno održavati oralnu higijenu deteta u svakoj dobi.
Za svako dete je gubitak zubića neprijatno iskustvo, a priča o Zubić Vili pomaže da se lakše prebrode strah i tuga zbog izgubljenog zubića i da to veče ulepša snove! 🙂
Zubić Vila može da bude jedno lepo sećanje na detinjstvo i da postane vama i vašoj deci mala porodična tradicija.
Do kada će deca verovati u Zubić Vilu ne znamo, možete da se konsultujete sa Deda Mrazom… dok on postoji, postojaće i Zubić Vila.
Vi ste, kao roditelji, najvažniji pomoćnici vaše Zubić Vile. Bez vas svakako nema magije, tako da imate veliku moć!
Kada izvadite mlečni zubić, možete ga staviti u vrećicu i ostaviti ispod jastuka da sačeka Zubić Vilu.
Ako se vašem detetu ne sviđa ideja da mu Vila pomera jastuk noću, zubić možete staviti u flašicu ili neku posudicu pored kreveta, negde gde mislite da je dobro mesto za Vilu, ili blizu Vilinskih Vratanaca kroz koja će Vila da dođe. Dete može da napiše pisamce Zubić Vili ili da joj nacrta nešto.
Mit o Zubić Vili
Zubić vila bila je najmlađa od tri sestre vile koje su živele u oblacima, a za razliku od starijih sestara nije baš bila dobra u veštinama vilenjačke čarolije. Nju su više zanimala deca koja su živela u nekom drugom svetu. Kada je to priznala svojoj mami, mama vila je za nju našla poseban posao. I dok je najstarija sestra vila bila zadužena za organizovanje Meseca i zvezda, srednja za stvaranje ljubavi našoj Zubić vili dodeljeno je lebdenje iznad malih devojčica i dečaka kojima ispadaju mlečni zubi.
Ona će im u zamenu za ispale zubiće doneti smeh i darove, a zubiće će dati svojoj najstarijoj sestri kako bi ih pretvorila u zvezde.
Dragi roditelji lečite mlečne zube svojoj deci!!! Najveća zabluda je da ne treba lečiti mlečne zube, jer će oni ispasti. Istina je da hoće, to svakako, ali je izuzetno bitno da mlečni zubi budu zdravi odnosno zalečeni.
Ispod svakog mlečnog zuba se nalazi zametak stalnog!
Iz tog razloga je veoma važno lečiti mlečne zube kako ne bi ugrozili stalne zube koji se nalaze u procesu formiranja.
Što pre da lečimo detetove zube, to će ono lakše savladati strah od zubara.
Funcija varenja hrane direktno zavisi od zdravlja zuba, a to je posebno važno kod dece.
Nelečeni zubi su izvor hronične infekcije!!
Dete koje se bez ustezanja osmehuje mnogo je društvenije i emocionalno stabilnije!!
Traumatska povreda zuba predstavlja akutnu transmisiju energije na zub i okolne strukture, izaziva frakture i/ili promene položaja zuba pri čemu dolazi i do povreda potpornih tkiva. Gubitak zubnih tkiva zahteva primenu složenih, izuzetno važnih terapijskih tretmana.
Traumatske povrede mlečnih zuba, kod dece uzrasta od prve do treće godine najčešće se dešavaju jer u tom periodu deca prohodaju i počinju da trče, usled čega se dešava saplitanje, pad u igri i sl.
Procenjeno je da 20-30% dece doživi dentalnu traumu. Svako 5. dete i svaki 4. odrasli doživi povredu zuba tokom života. Svako 2. dete doživi povredu zuba do kraja školovanja. Povrede zuba predstavljaju 5% od ukupnog broja urgentnih trauma. Učestalost povreda naglo opada posle 30. godine .
Povrede zuba se obično dešavaju na jednom ili dva prednja zuba i to češće u gornjoj vilici. Kada dodje do neke povrede, osim zuba, mogu biti zahvaćene i usne, sluzokoža usta, jezik, desni, zubna čašica, pa i vilične kosti. Priroda povrede moze biti različita, pa tako može doći do preloma krunice zuba, preloma korena, udruženog preloma i krunice i korena, ili izbijanje čitavog zuba.
Multidisciplinarni pristup je imperativ kod dentalnih trauma kada treba reagovati pravovremeno i u cilju što bolje rehabilitacije . Bez obzira na adekvatan i pravovremeni terapijski tretman, dešava se da se jave kasne komplikacije nakon traume . Ove komplikacije se zapažaju na redovnim šestomesečnim pregledima nakon traumatske povrede zuba. Najčešće se pacijent žali na prisustvo stalnog i tupog bola u predelu periapeksa povređenih zuba, a kliničkim pregledom i pomoćnim dijagnostičkim sredstvima konstatuje se odumiranje zubne pulpe, pojava granuloma ili ciste u predelu korena, koštana ankiloza…Ove komplikacije nije uvek lako dijagnostikovati.
Istraživački rad
Cilj:
Istaknuti faktore rizika i utvrditi najučestalije oblike povreda mlečnih zuba kod dece lečene na odeljenju dečije stomatologije Doma zdravlja Sremska Mitrovica.
Materijal i metode:
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 62 ispitanika, uzrasta 1-6 godina (39 devojčica, 23 dečaka). Podaci su beleženi u kartone unapred pripremljene za dentalne traume. Pregled je vršen uz pomoć sonde i ogledalca, a pri veštačkom osvetljenju.
Rezultati:
Istraživanje pokazuje da se povrede najčešće dešavaju na uzratu od tri i četiri godine i to tri puta češće kod dečaka. Najčešće je izražena lateralna luksacija (38,4 %). Povrede su se najčešće događale kod kuće (56%) ili na igralištu( 24%) ( tabela br.3). Glavni uzroci povreda su udar u tupi predmet (44,6%) i padovi (23,4%). ( grafikon br.2)
Diskusija
Nakon dentalne traume pacijent se najčešće uredno oporavlja. Kada su u pitanju pacijenti dečijeg uzrasta potrebno je dati dovoljno vremena čak i zubima koji ne pokazuju vitalitet jer su odbrambene snage mladog organizma visoke . Ukoliko se jave komplikacije, rane ili kasne, potrebno je blagovremeno pristupiti terapijskom tretmanu i uvek imati u vidu multidisciplinarni pristup problemu . Savremena dijagnostička sredstva mogu nam omogućiti da lakše dođemo do tačne dijagnoze. Kompjuterizovana tomografija uzima svoj primat u stomatološkim tretmanima u odnosu na standardni radiogram .
Zaključak
Dečijim stomatolozima se preporučuje da je potrebno reagovati pravovremeno ali uvek dati šansu mladom organizmu dovoljno vremena da ispolji svoje regenerativne i reparacione potencijale, a da se pri tom pacijent ne ugrozi bolom ili inflamacijom. Povrede na mlečnim zubima se uglavnom dešavaju tokom igre ili su posledica pada. Kako se najčešće događaju u kućnom okruženju i u prisustvu roditelja, roditelji bi trebalo da budu obavešteni o preventivnim merama kod povrede mlečnih zuba.
