Šta su to plombe?

Plomba je zapravo materijal kojim stomatolog zatvara (ispunjava) „rupu“ u Vašem zubu koja je nastala kao posledica mehaničkog uklanjanja karijesa.

Mnogi umesto plomba govore blomba, što je naravno pogrešno, te i na to želimo da skrenemo pažnju.
Plombe mogu biti napravljene od različitih vrsta materijala.

Kod nas su se odomaćili izrazi poput belih i crnih plombi, dok se zapravo radi o kompozitnim (belim) plombama i amalgamskim (crnim) plombama.

Kako se postavlja plomba?

Pisaćemo o procesu postavke bele (kompozitne) plombe, jer su amalgamske (crne) plombe u današnjici savremene stomatologije skoro pa potpuno izbačene iz upotrebe.

*Stomatolog prvo mora ukloniti karijes u potpunosti.

*Nakon kompletnog uklanjanja karijesa, ukoliko je on dospeo jako blizu zubnog živca, stomatolog će pre postavke plombe, staviti podlogu koja će ušuškati zubni živac.

*Potom se stavlja kiselina. Kiselina nagriza površinu zuba i time pravi „veću“ površinu za vezivanje plombe. Potom se kiselina ispira.

* Sledeća faza je postavka „veziva“ (bonda). Njegovo vezivanje se ubrzava lampom.

*Sad kada je zub potpuno spreman za plombu. Stomatolog postavlja i oblikuje plombu tako da ona i fukcionalni i estetski imitira zub onakav kakav je bio pre pojave karijesa.
Nekada je neophodno da stomatolog postavi matricu (ram) kako bi adekvatno oblikovao plombu.

Kolika je trajnost kompozitnih plombi?

Trajnost kompozitnih plombi je oko 5 godina, nisu večne i posle izvesnog vremena se moraju zameniti. Kompozitne plombe su postojane i vrhusnkog kvaliteta. Koliko će trajati kompozitna plomba zavisi od više faktora, kao što je:

1. jačina zagrižaja pacijenta
2. stepen održavanja oralne higijene
3. veličina defekta na zubu

Da li postoje neki slučajevi kada se ne može postavit bela plomba?

Ne postoje nikakve kontraindikacije za postavljenje belih plombi. Ograničenja mogu biti ukoliko nedostaje velika količina zuba , pa je u tom slučaju izbor biva neko dugotrajnije rešenje kao što je krunica.