Zalivanje fisura predstavlja jedan od najboljih stomatoloških tretmana u prevenciji od karijesa.

To je bezbolna intervencija kod koje se grizna površina bočnih zuba “premazuje” specijalnim materijalom koji ima za cilj da štiti zube od karijesa.

Šta su fisure?

Ispitivanja su pokazala da se 70 odsto ukupnog karijesa razvija upravo na griznim površinama bočnih zuba.  Grizne površine bočnih zuba sastavljene su od udubljenja (jamica) i ispupčenja (žlebova). Najveća (linijska) udubljenja na zubu predstavljaju fisure.

To su mesta koja imaju najveću predispoziciju za pojavu karijesa jer se hrana najviše u njima zadržava. Dokazano je da su jamice i fisure mesta gde se karijes prvobitno javlja.

Prevencija karijesa

Ovi delovi zuba blagovremenim delovanjem mogu se zaštititi jednostavnom i brzom intervencijom, zalivanjem fisura.

Jamice i fisure se na ovaj način ispune zalivačem, pri čemu se smanjuje njihova dubina pa se hrana manje zadržava u ovim delovima a njihovo pranje je znatno olakšano.

Zalivanje fisura – postupak

Zalivanje fisura je postupak koji traje manje od deset minuta, ako dete sarađuje i potpuno je bezbolan.

1. Potrebno je ukloniti meke naslage sa zuba. To se radi specijalnom četkicom i abrazivnom pastom.
2. Zub se tretira ortofosfornom kiselinom kako bi se sam spoljašnji sloj gleđi nagrizao i pripremio za zalivač
3. Nanosi se tanak sloj zalivača koji se prosvetljava lampom.

Efekat zalivanje fisura ne ogleda se samo u fizičkoj barijeri koja se napravi između zuba i bakterija (zubnog plaka). Iz zalivača se tokom vremena oslobađa fluor koji je važan faktor u sprečavanju nastanka karijesa.

Priprema zuba za zalivanje fisura

Tretirani zub se mora adekvatno pripremiti što podrazumeva njegovo detaljno čišćenje i uklanjanje mekih naslaga posebnom pastom za zube.

Nakon čišćenja zubića na griznu površinu nanosi se kiselina. Neka deca zbog toga reaguju na trenutni kiseli ukus u ustima. Ova kiselina čisti zubić i omogućava vezivanje zalivača koji se potom nanosi na zub.

Zahvat je bezbolan, ne zahteva anesteziju kao ni brušenje zuba. Odmah nakon završetka tretmana i izlaska iz stomatološke ordinacije moguće je konzumirati hranu ili piće.

Zalivaju se fisure bočnih zuba, premolara i molara, jer kod njih postoji najveća verovatnoća za pojavu karijesa.

Zašto je važno zalivanje fisura kod dece

Kao što smo već rekli, fisure su najveći useci na zubnim krunicama što ih čini najpogodnijim za zadržavanje hrane i bakterijskog plaka.

Roditelji treba da razumeju da je čuvanje stalnih zuba izuzetno bitno. Njihov gubitak ostavlja trajne posledice po oralno zdravlje njihove dece. Nažalost, to se uglavnom shvati kada već bude prekasno.

Higijena zuba kod dece često nije adekvatna pa vlakna zubne četkice ne dopiru do najsitnijih udubljenja zuba što predstavlja opasnost od nastanka karijesa.

Zalivanjem se stvara jedna brana koja štiti zub od štetnih spoljašnjih uticaja. Zalivač ima ulogu i u jačanja zuba jer nakon postavljanja otpušta manje količine fluora.

Preporučujemo je da se ova preventivna dentalna intervencija radi na stalnim ,a može i na mlečnim zubima.

Kada je najbolje zaliti fisure?

U prevenciji od karijesa vrlo je važno uraditi ovaj tretman neposredno nakon nicanja stalnih zuba (oko šeste godine) čime bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.

Tada je potrebno da dete dođe na besplatan stomatološki pregled gde će zubar utvrditi da li je nicanje tog zuba završeno i da li je zub potpuno zdrav što je preduslov za ovu intervenciju.

Zalivanjem fisura smanjuje se rizik od karijesa ali ne podrazumeva i potpunu zaštitu jer je za to i dalje potrebno adekvatno održavanje dentalne higijene, redovno pranje zuba i kontrola kod stomatologa.

Postavljeni zalivač nije večan i potrebno ga je povremeno kontrolisati , a po potrebi i zameniti.

Da li odrasli mogu da zaliju zube?

Da. I odrasli mogu da zaliju fisure svojih zuba. Postupak je isti kao i kod dece. Na stomatološkom pregledu se utvrdi da li je zub zdrav, ukloni se zubni kamenac i plak nakon čega se nanosi zalivač.

Roditeljima savetujemo da svojoj deci zaliju fisure bočnih zuba. Najčešće se zalivaju kutnjaci, takozvane “šestice i sedmice” a mogu se zaliti i fisure predkutnjaka „četvorke i petice“.

Za zdrav i lep osmeh

Zdravi i lepi zubi ne zavise samo od genetike već i od nas samih, od održavanja dentalne higijene kao i od preventivnih mera koje izvodi stručno lice, stomatolog

Brinite o svom oralnom zdravlju i učite svoju decu zdravim navikama i redovnim psetama stomatologu.

Zakažite pregled

Šta podrazumeva preventivna stomatologija?

Preventivna stomatologija je posebna grana koja se bavi očuvanjem vaših zuba, tj. prevencijom od nastanka oboljenja zuba i usne duplje.

Koliki značaj ima preventivna stomatologija ukazuje i definicija Svetske zdravstvene organizacije, koja upravo ovu oblast stavlja na prvo mesto, jer ona obezbeđuje dugotrajno oralno zdravlje, a samim tim unapređuje i kvalitet života ljudi.

Imajući u vidu da su karijes i parorontopatija vodeći stomatološki problemi savremenog društva, svaki stomatolog veliku pažnju posvećuje edukaciju pacijenata o prevenciji nastanka bolesti kao najboljem načinu za  očuvanje zdravlja.

Preventivna stomatologija je kompleksna nauka

Preventivna stomatologija u različitim zemljama se naziva različito – “stomatološka zaštita u zajednici” (Community dentistry), “oralno zdravlje u zajednici” (Community oral health), “oralno zdravlje zajednice” (Public oral health).

Bez obzira na drugačiju terminologiju glavni cilj je isti – pružanje najefikasnijih, proverenih mera i sredstava za prevenciju oralnih oboljenja.

Na osnovu naučnih činjenica o etiologiji oralnih oboljenja rasvetljavaju se problemi vezani za zaštitu oralnog zdravlja. Što podrazumeva kombinaciju aktivnosti različitih stomatoloških, medicinskih i društvenih disciplina, kao što je sociologija, psihologija, epidemiologija, statistika, zdravstveno vaspitanje itd.

Preventivna stomatologija se deli na tri dela:

Primarna obuhvata očuvanje zdravlja primenom preventivnih metoda i zaustavljanje započetog oboljenja;

Sekundarna preventivna stomatologija se odnosi na tretmane kako bi se restaurisalo izgubljeno tkivo;

Tercijarna prevencija podrazumeva mere kojima se potpuno izgubljena tkiva zamenjuju, a zatim i rehabilitaciju pacijenta za normalan život.

Preventivna stomatologija polazi od načina života

Lepi i zdravi zubi su odraz našeg načina života. Odnosno, pravilno pranje zuba je prvi korak u prevenciji. Jedino na taj način možete sprečiti razvoj karijesa i mekih tkiva.

Stručnjaci savetuju da zube peremo najmanje dva puta dnevno po 3 minuta. Takođe, neophodna je i pravilna tehnika iščetkavanja kako bi se otklonili svi ostaci hrane koji, kasnije, mogu da formiraju zubni plak.

S obzirom da zdrave navike stičemo od najranijih dana, veoma je važno da oralna higijena kod dece počne još pre pojave mlečnih zuba.

Osim lične higijene, i hrana koju unosimo utiče na očuvanje naših zuba. Balansirani unos minerala, vitamina i drugih hranjivih materija, uz izbegavanje preterane konzumacije šećera i veštačkih zaslađivača je pravo rešenje ne samo da zdrave zube, već za čitav organizam.

Preventivna stomatologija ukazuje na značaj redovne kontrole

Glavni “krivac” za nastanak karijesa jeste zubni plak. Naime, bakterije razlažu ostatke hrane, stvarajući kiselinu koja deluje na površinu zuba i slabi njegovu čvrstinu.

Taloženjem plaka obrazuje se zubni kamenac. Ne samo da izgleda ružno, već dovodi do mnogih problema – počev od neprijatnog daha pa do ozbiljne parodontopatije.

Zbog toga preventivna stomatologija obuhvata skidanje kamenca sa zuba prilikom redovne kontrole kod stomatologa.

Preventivna stomatologija – zalivanje fisura

Zalivanje fisura je efikasna prevencija kod osoba sa izraženim kvržicama na griznim površinama zuba molara i premolara. Ovom tehnikom se sprečava skupljanje i zadržavanje hrane na mestima koja su nepristupačna za klasično mehaničko čišćenje četkicom.

Zalivanje fisura mora se nakon određenog vremena obnoviti kako bi se sačuvali molari.

Preventivna stomatologija – fluorisanje zuba

Fluorisanje zuba je posebna mera profesionalnog ojačavanja zuba. Kako fluoridi imaju značajnu ulogu u ojačavanju, ali i lečenju početnog karijesa, uzimanje malih, propisanih količina ovog minerala čini zubnu gleđ otpornijom.

Precedura je jednostavna i bezbolna, a postupak se ponavlja 2 do 3 puta godišnje. Pored profesionalnog, preporučljivo je unošenje fluorida prirodnim putem preko hrane. Naročito u periodu trudnoće.