Sladoled je sladak način da se nagradite nakon napornog dana sve dok osetljivost zuba ne ukrade to zadovoljstvo.

Apsolutno zdrav zub retko kada će da reaguje ovom senzacijom.

Ono što štiti zub, na sličan način kao što naše organe štiti koža, je gleđ.

Kada gleđ potpuno obavija zub do ove osetljivost neće doći, jer ona neće dozvoliti prodor spoljnih uticaja u „unutrašnjost“ zuba.

Šta može da izazove osetljivost zuba na hladno?

1. Karijes

Jedan od prvih simptoma karijesa je osetljivosti zuba.

Rani početak karijesa kreće sa malom rupicom ili ogrebotinom na zubnoj gleđi, Vaš dentin (unutrašnji sloj zuba) će tada biti izložen ekstremnim temperaturama onoga što konzumirate, ponekad i hladan vazduh može da dovede do problema.

2. Bruksizam

Ili škripanje zubima je jos jedan način na koji reagujemo na stres. Dok većina nas to radi povremeno, pacijenti koji to rade konstatno imaju ogromne probleme.

Vaše stiskanje vilica povećava pritisak i postepeno trošenje gornjih i donjih zuba. Kada se gleđ slomi od stalne sile, Vaš dentin postaje izložen spoljnim uticajima i uzrokuje osetljivost zuba.

3. Agresivno pranje zuba

Agresivno pranje četkicom za zube sa tvrdim vlaknima može da izgrebe površinu zubne gleđi.

Bakterije će tada iskorititi priliku da razbiju Vašu gleđ, prodru dublje i izazovu osetljivost zuba i karijes.

4. Napukao ili pukao zub

Zbog povrede može da dođe do pucanja ili okrnjenosti zuba. Čak i uz malu pukotinu na gleđi, može doći do osetljivosti zuba. Takođe, postajete izloženi riziku od infekcije zuba, jer bakterije mogu prostupiti kroz pukotinu  unutrašnjim slojevima vašeg zuba.

5. Ogoljen vrat zuba

Koren zuba je deo Vašeg zuba ispod linije desni. Sadrži nervne i krvne sudove i zaštićen je slojem cementa (koji u ovom delu zuba menja gleđ). Kada se desni ili cement oštete, koren zuba je izložen svemu što jedete. Dakle, doći će do osetljivosti zuba.

6. Osetljivost nakon stomatološkog tretmana

Usled raznih mašina koje se koriste u stomatološkoj praksi prilikom stomatoloških intervencija može da dođe do privremenog nemira u zubu, te samim tim i privremene osetljosti zuba. Do ovoga dovode vibracije koje proizvode stomatološke mašine. Ova vrsta osetljivosti je prolaznog karaktera i najduže traje tri nedelje.

ONO ŠTO TREBA DA URADITE UKOLIKO SE OVO DEŠAVA VAMA JE DA HITNO ZAKAŽETE TERMIN KOD SVOG STOMATOLOGA!

Okluzalni splint (tzv. night guard) koriste se najčešće u slučaju bruksizma (nesvesno škripanje zubima, najčešće u toku noći) i bruksomanije (svesno škripanje zubima u budnom stanju). Splint se koriste u cilju smanjenja abrazije i zaštite zubnih tkiva, smanjenja opterećenja na potporna tkiva zuba i smanjenja bola u viličnim mišićima.  Takođe, koristi se i kod sportista da bi se smanjila mogućnost povrede zuba i njihovog trošenja.

Razlozi i simptomi škripanja zubima

Najčešci razlozi za škripanje zubima ili škrgutanje su stres, napetost ili zamor.  Obzirom da se najčešce javlja noću, većina ljudi ne zna da ima ovaj problem, dok to ne sazna od članova porodice.

Postoje i simptomi koji ukazuju da postoji ovaj problem, i to su najcešce:

• bol u zglobovima,
• bol u ušima ili glavi koji se javlja odmah po buđenju i traje tokom dana,
• povećana osetljivost zuba na hladno, pritisak ili druge nadražaje,
• pojava zaravnjenosti griznih površina zuba i smanjenje visine prednjih zuba.

Jačina kojom „stiskamo“ zube u snu je mnogo veća od uobičajenih noćnih pokreta u ustima, pa se zato često javljaju oštećenja na zubima.

 

Posledice bruksizma i bruksomanije

Posledice bruksizma i bruksomanije jesu trošenje zubnog tkiva, bol, grč i zamor mišića nakon bušenja, pukotine na zubnoj gleđi, ispadanje plombi ili oštecenje zubnih implantanata.

Nakon dužeg „škripanja“ zubima javljaju se bol zbog trošenja gleđi i izlaganja dentina, propadanja vilicnog zgloba, konstantnih bolova u predelu lica, vrata i ramena ili povremeno za vreme žvakanja ili govora.

Pored ukočenosti donje vilice, neke osobe se žale i na pojačano znojenje, tahikardije, noćno pojačano lupanje srca i česte jutarnje glavobolje. Uz epizode bruksizma uočena je i veća zastupljenost ostalih poremećaja u toku spavanja popout glasnog hrkanja i zastoja disanja u snu (sleep apnea).

Okluzalni splint

Naravno da je dobro što pre otkriti uzrok ovog problema, ali je u međuvremenu dobro izraditi splint za zube tzv.“night guard tray“ ili zaštitni zagrižajni šablon, koji se radi na osnovu otisaka zuba.  Splint se može izraditi u stomatološkoj ordinaciji Medentina Digital  i potrebno ga je nositi tokom noći da bi se sprečilo dalje „trošenje“ zuba i bolovi u zglobovima.

Na osnovu uzetog otiska zuba gornje i donje vilice, izrađuje se splint individualno za svakog pacijenta. Kod sportista se najčesće radi splint samo za gornju vilicu. Najčešće primenjivani su stabilizacioni okluzalni splintovi, izrađuju se od čvrstog gumenog materijala debljine 2mm koji prekrivaju sve zube.

Splint idealno pasuje na ceo zubni niz i pokriva sve zube, tako što pravi zaštitni sloj od par milimetara preko svih zuba. Dovoljno je postaviti jedan splint, koji ukoliko se postavi na donju vilicu, štiti zube donje vilice od gornje, ali i obrnuto. Zube pokriva sa svih strana, a bočne strane drze štitnik za zube i sprecavaju ispadanje.

Zakažite pregled ili konsultacije već danas.

Da li se ujutru budite sa bolovima u vilici ili tenzijom u vratu i ramenima? Možda imate česte glavobolje u predelu iznad slepoočnica? Imate povećanu osetljivost zuba na hladno? Na pritisak?  Ili druge nadražaje? Ovi simptomi su česti kod osoba  koji noću snažno pokreću donju vilicu levo-desno i napred-nazad. Usled toga dolazi do škripanja i trošenja zuba. Stručni naziv je BRUKSIZAM ili temporomandibularni poremećaj.

BRUKSIZAM (ŠKRIPANJE ZUBIMA) je dnevna ili noćna parafunkcionalna aktivnost koja podrazumeva stiskanje, škrgutanje, mlevenje zubima i javlja se kao jedna epizoda ili serija pokreta. Odvija se na podsvesnom nivou.Rregulisan je od strane centralnog nervnog sistema i vezan je za profil ličnosti i emocionalni stres.

Bruksizam se javlja kod čak 25-50% populacije sa podjednakom zastupljenošću kod oba pola . Najčešće se javlja u periodu od 19 do 45 godina starosti. Naučnici smatraju da čak svaka odrasla osoba u nekom periodu života ima epizode bruksizma. Čak i deca imaju bruksizam.

Prema jednom istraživanju, oko 38% ispitanih roditelja izjavilo je da njihovo dete škripi zubima.

Zašto je bruksizam ozbiljan problem?

Kada žvaćemo hranu, razvijamo silu od oko 175 p po cm² površine zuba. Kada noću škripimo zubima nema hrane da ublaži ovaj pritisak tako da je jačina sile sada oko 300 p ili više. To je dovoljno da prouzrokuje trajno oštećenje zuba. Ovo uključuje i pucanje zubne gleđi, prelome zuba, povlačenje desni sa vratova zuba, oštećenje potpornog aparata zuba koje dovodi do gubitka zuba , oštećenje donjoviličnog zgloba. Vremenom dolazi do pojave izuzetno jake osetljivosti zuba i bolova u zglobovima, ušima i glavi. A sve ovo stvara veliku napetost i nervozu kod pacijenata.

Za mnoge je glavni problem glavobolja.Ona im ne dozvoljava da normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti. Složeni zglobovi koji povezuju donju vilicu i lobanju mogu biti prenapregnuti i upaljeni. Ovo  izaziva bolove koji se mogu proširiti i na gornji deo leđa.

Uzroci bruksizma:

Dok su uzroci dnevnih parafunkcija (sisanje palca, grickanje noktiju…) uglavnom loše navike, noćni bruksizam ima mnogobrojne i raznovrsne uzroke. Danas važi mišljenje da je bruksizam centralnog porekla. Postoji veza izmedju kognitivno-bihevioralnih faktora (emocionalni stres, strah, karakteristike ličnosti) i bruksizma. Takođe i primene nekih lekova i konzumiranja većih količina alkohola, kofeina i nikotina. Smatra se da je uticaj dnevnih stresnih dogadjaja kod bruksista krucijalan.

Postoji čak i genetska predispozicijaza za nastanak bruksizma. Pretpostavlja se i da nedovoljno unošenje magnezijuma putem hrane može da doprinese nastanku bruksizma. Ovaj nutritivni element ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju mišića i nerava.

Bruksisti imaju najčešće takve karakteristike ličnosti koje im uvećavaju celokupan nivo stresa. To su hiperaktivne osobe, perfekcionisti, anksiozne i nezadovoljne osobe.

Bruksizam, uticaj na orofacijalni sistem 

Sile koje razvijaju mastikatorni mišići u toku noćnih parafunkcijamnogo su veće od normalnih sila koje se razvijaju u toku žvakanja. Nekada su  čak i jače od maksimalne voljne zagrižajne sile. Trajanje kontakta između zuba traje znatno duže. Javlja se trošenje zubnog tkiva, trenjem zuba i posledično nastajanje karakterističnih abrazivnih faseta na grupi zuba ili celom zubiku.

Češće su kod osoba sa epizodama škripanja, nego kod onih koji stežu vilice. Gde je stezanje dominantno, češće su prisutni bol, spazam i zamor mišića nakon buđenja. Pored faseta, mogu se javiti i pukotine u gleđi, odlamanje delova ispuna (plombi) ili prelom imlantanata usled preopterećenja. Zubna pulpa može reagovati bolom ukoliko nakon trošenja gleđi dentin postane eksponiran.Dentin je mekši i podleže bržoj abraziji.

Pacijenti sa bruksizmom se žale na bol usled spazma mišića, a može doći i do degenerativnih promena u predelu temporomandibularnog zgloba. Najčešći su bolovi u predelu lica, vilica, vrata, ramena. Bol može biti stalan ili povremen, a može se i pogoršavati tokom žvakanja ili govora.

Pored ukočenosti donje vilica, neki pacijenti se žale i na pojačano znojenje, tahikardije, noćne palpitacije (lupanje srca) i česte jutarnje glavobolje. Uz epizode bruksizma uočena je i veća zastupljenost ostalih poremećaja u toku spavanja popout glasnog hrkanja i zastoja disanja u snu (sleep apnea).

Bruksizam, postavljanje dijagnoze

Dijagnoza bruksizma se postavlja na osnovu detaljnog razgovora sa pacijentom (anamneza).

Anamnezom se dobijaju podaci vezani za prisustvo štetnih navika, način ishrane, konzumiranje kafe i alkohola kao i oni podaci vezani za prisustvo simptoma poput: bola i grča mišića, glavobolje i osetljivosti zuba. Nekada se razgovor obavlja i sa partnerima bruksista ili njihovim najbližima s obzirom da 10-15% pacijenata nije svesno navike bruksizma.

Stomatolog obavlja klinički pregled, uočava prisustvo abrazivnih faseta, preranih kontakata između zuba ili promena na potpornom aparatu zuba (parodoncijumu). Pristupa se pregledu viličnih zglobova i analizi funkcije mišića tj. donje vilice.

Terapija bruksizma

Dve osnovne stavke u terapiji bruksizma su kontrola stresa i metode koje se primenjuju na stomatognati sistem. Pod kontrolom stresa podrazumeva se promena u stilu života i rada , vežbe relaksacije pa čak i hipnoza.

U većini slučajeva, na osnovu otiska zuba izrađuje se štitnik za zube, individualno za svakog pacijenta. To su tzv. splintovi koji se prave od posebnih folija koje su iznutra mekane a spolja tvrde. Splint pokriva sve zube gornje vilice, ublažava sile koje deluju na zube i sprečava nepotrebno naprezanje mišića. Pacijenti koji su godinama imali ovaj problem već posle dve-tri noći sa aparatom osećaju olakšanje.

Ako mislite da imate problem sa temporomandibularnim poremećajem ili bruksizmom, posavetujte se sa nama. Vaš problem je lako rešiv.

Selektivno brušenje je ireverzibilna metoda indikovana samo kada postoje interferentni kontakti između zuba pri kretnjama donje vilice.

Okluzalni splintovi (tzv. night guard) čiji je cilj smanjenje abrazije i zaštita zubnih tkiva, preveniranje opterećenja i mobilnosti zuba, smanjenja bola u mišićima. Na osnovu uzetog otiska zuba, izrađuje se individualno za svakog pacijenta. Najčešće primenjivani su stabilizacioni okluzalni splintovi od čvrstog materijala debljine 2mm koji prekrivaju sve zube gornje vilica. Nose se duži vremenski period tokom spavanja noću. Kontrole su periodične , a terapija može biti kombinovana sa medikamentima.

Kako prepoznati bruksizam kod dece?

Mnoga deca koja škrguću zubim atoga nisu svesna, pa stoga ukućani moraju da identifikuju problem, a oni treba da obrate pažnju na sledeće stvari:

• Zvuk škripanja zuba koji se čuje dok dete spava;
• Da li se dete žali na bol u vilici ili nakon buđenja;
• Da li se dete žali na bol pri žvakanju.

Čak i ako se ne žali na ove bolove, a vi imate ustisak da vaše dete “melje” svoje zube, najbolje je da posetite stomatologa. Stomatolog će pregledom utvrditi da li su zubi osetljivi ili pohabani. Ako stomatolog uoči ove probleme može vam postaviti pitanja poput:

• Kako se dete oseća i šta radi pred spavanje?
• Da li ga brine nešto vezano za školu ili za kuću?
• Da li je dete ljuto na nekoga?

Uz pomoć tih pitanja stomatolog će utvrditi da li je problem anatomski (neusklađene vilice) ili psihološki, i tako doći do efikasnog lečenja.

Kako pomoćI detetu?

Većina dece preraste bruksizam, ali dok on traje, poželjno je da roditelji, uz savete stomatologa, ovaj problem drže pod kontrolom.

U slučajevima kada stomatolog vidi da škrgutanje može da ošteti zube, on prepisuje posebne štitnike za zube, poput onih koje nose sportisti. Nevezano da li je uzrok fizičke ili psihičke prirode, bruksizam kod dece može da se ublaži i kontroliše. Npr. na ublažavanje bruksizma povoljno može da utiče topla kupka pred spavanje, umirujuća muzika ili čitanje knjige.

Ukoliko je bruksizam izazvan stresom, morate da razgovarate sa vašim detetom.Saznajte kako se oseća i zbog čega, i pronađite način da mu pomognete.
Na primer, ukoliko je problem odvajanje od roditelja na nekoliko dana odlazak kod babe i dede ili prvo putovanje sa vrtićem ili školom), uverite ga da ste uvek tu za njega šta god da se desi i kada mu je to potrebno. Recite mu da uvek može da vas pozove, a u krajnjem slučaju, ako se nešto desi uvek možete da dođete po njega.

Ukoliko je problem složeniji, možete potražiti i pomoć psihologa.

Sva tkiva koja učestvuju u funkcijama žvakanja i gutanja, disanju, formiranju glasova, lučenju pljuvačke grade organ za žvakanje.

Određene aktivnosti mišića organa za žvakanje odvijaju se bez funkcionalne svrhe i time narušavaju funkciju istih.

Postoje poremećaji funkcija, koje se manifestuju u toku dana u vidu stezanja vilica, grickanja noktiju, sluzokože obraza, usana ili jezika, grickanja drugih predmeta, sisanja palca, guranja jezika između gornjih i donjih sekutića i njih nazivamo dnevnim poremećajem funkcija.

Poremećaj funkcija i uloge, koje se manifestuju  u vidu ritmičnih stiskanja zuba ili škripanja, to jest škrgutanja zubima u toku sna, nazivamo noćnim bruksizmom.

Bruksizam je čest poremećaj organa za žvakanje.

Škripanje zubima se odvija na podsvesnom nivou, i vezan je za profil ličnosti i emocionalni stres.