Oznaka: strah od zubara.

5 načina kako savladati strah od stomatologa

Strah od zubara naziva se dentofobija. Ova fobija pogađa sve slojeve društva, kako žene, tako muškarce, decu i odrasle, nezavisno od socijalnog statusa, obrazovanja itd.

Osobe koje imaju ovaj strah, u stanju su da godinama odlažu posetu zubaru, sve do momenta kada problem sa zubima postane toliko veliki, da zaista moraju da odu na pregled i popravku jednog ili više zuba.

Mi se ovom problematikom ozbiljno bavimo, pomažemo pacijentima da je što brže prevaziđu i motivišemo ih na redovne posete bez straha.

Odakle strah?

Većina osoba koje imaju strah od zubara je nekad u životu (obično u detinjstvu) imala nezgodu sa stomatologom, a ta sećanja se vremenom pojačavaju pričama bliskih osoba, prijatelja i poznanika, pa se odlazak u ordinaciju za ove osobe pretvara u traumatično iskustvo.

Strah mogu izazvati, pored zvukova, igala i mirisa, i sami stomatolozi svojim neprijatnim pristupom, hladnoćom, nezainteresovanošću za tegobe pacijenta, nepažljivim i grubim radom, itd.

Ako pacijent vidi da ga stomatolog ne sluša i ignoriše upozorenja o osećaju bola, vrlo brzo će se osetiti ugroženim i uplašenim, te će izgubiti poverenje, što samo pojačava strah.

5 načina kako savladati strah od stomatologa

1. Ispričajte sve Vaše strahove svom stomatologu

U slučaju da se bojite odlaska zubaru, u našoj ordinaciji postoji mogućnost da nas posetite bez sedanja na stomatološku stolicu. Možete nam reći kakav strah vas konkretno muči, koje su vaše želje za postupanje stomatologa tokom rada, šta sve želite znati o proceduri, vremenu trajanja, koracima itd.

Maksimalno ćemo se potruditi da svim vašim željama udovoljimo kako biste lakše prevazišli svoj strah, a našim pacijentima uvek stavljamo do znanja da oni imaju punu kontrolu situacije.

2. Povedite podršku

Ukoliko je strah veliki uvek možete da povedete osobu od poverenja koja će Vam uliti neophodno samopouzdanje.

3. Isplanirajte unapred kada će biti Vaša poseta stomatolgu

Zakažite termin kod zubara tog dana kada nemate druge obaveze nakon toga, kako bi mogli odmah posle otići pravo kući. Na ovaj način, nećete biti pod dodatnim stresom da treba posle zubara još negde da idete, treba otići kući i odmoriti. Kada ste već hrabro odlučili da zakažete pregled kod stomatologa, uradite to u što ranijem terminu, npr. ujutru tako da što manje vremena protekne od zakazivanja do same posete. Ako u petak zakažete termin za ponedjeljak, ostavljate sebi čitav vikend da se brinete.

4. Redovno idite na svoje termin, bez izgovora

Ukoliko budete posećivali svog zubara na svakih 6 meseci, uspostavićete bliskiji i opušteniji odnos, što će doprineti da se oslobodite straha.

5. Neka Vam Vaš stomatolog prethodno objasni kompletnu proceduru

Odnos pacijent-stomatolog mora biti pun poverenja, a to se postiže tako, što će vam stomatolog objasniti šta ćete tačno raditi tog dana, koliki je intenzitet bola, kako teče postupak i sl.

Ukoliko stomatolog i preskoči ovaj korak, slobodno ga podsetite da biste voleli da znate šta ćete raditi tog dana, jer će Vam to smanjiti stres i strah.

Zaključak

U svakom slučaju je bolje raditi na oslobađanju od straha od zubara, redovno kontrolišete stanje zuba i po potrebi ih popravljate, nego da slušate neproverene priče koje vam samo mogu odmoći.

20.05.2022.
Strah od stomatologa

Strah od stomatologa kod dece

Strah od nepoznatog, kao i strah koji je stečen lošim ličnim iskustvom ili iskustvom okoline, prirodna je ljudska osobina. Strah od zubnog lekara je donekle razumljiv, posebno kod povučene i nepoverljive dece. Ne dopustiti da se strah formira je nesumljivo najpoželjniji i najlakši put. Normalno, zdravo dete bez problema prihvata saradnju sa stomatologom, ukoliko je ona na odgovarajući način ponuđena.

Strah dece od zubara Medentina Digital

Uloga roditelja i stomatologa u suzbijanju straha

Veliku ulogu u suzbijanju straha dece od zubara imaju pre svega roditelji, koji mališanima treba da objasne zbog čega su ove posete važne i zašto ne treba dozvoliti da se zubići pokvare.

Predrasude o stomatolozima i stomatološkim intervencijama, međutim, neosetno se prenose na decu u svakodnevnom razgovoru. Ovakvi razgovori se zadržavaju u mladoj dečjoj psihi, a izlaze na videlo tek pri prvom susretu sa stomatologom. Roditelji tek tada postaju svesni posledica svoje neobazrivosti. Na zubnom lekaru je u takvim slučajevima težak i delikatan zadatak: on mora u relativno kratkom vremenu da otkloni strah koji se godinama ranije formirao. Ovo će biti utoliko teže ukoliko je prvi raniji susret sa stomatologom bio neprijatan.

Dete može biti veoma uplašeno iako nikada ranije nije dolazilo u kontakt sa stomatološkom ordinacijom, niti mu je okolina prenosila loše informacije. Takav strah je posledica prethodnih neprijatnih i često bolnih iskustava kod pedijatara, ležanje u bolnici ili prilikom vakcinacija. Atmosfera klasične ordinacije, a posebno beli mantili i mirisi, podsećaju na ta loša iskustva. Zbog toga se u nekim savremenim dečjim ordinacijama stvara sasvim drugačiji imidž, a stomatolozi su odeveni u živopisne i dečjem svetu prilagođene uniforme.

Preventivnom protiv straha:

Sasvim mala deca već po svojoj prirodi su plašljiva i nepoverljiva. Predeo usta predstavlja izuzetno osetljivu zonu čije ugrožavanje aktivira odbrambene mehanizme. Najbolji način da se spreči formiranje straha kod dece je započeti sa preventivnim programom odmah po nicanju zuba. Dete dolazi u ordinaciju da se igra, upoznaje sa ambijentom i instrumentima, a pošto intervencije nisu bolne celokupna situacija postaje za njega zanimljiva i rado je prihvata.

Deciji strah od zubara Medentina Digital

Saradnja roditelja:

Ako je strah već prisutan, saradnja roditelja je presudna, posebno u prvoj poseti. Ako roditelji tom prilikom pruže lekaru odgovarajuće poštovanje učiniće to i dete, a to je prvi preduslov za buduću uspešnu saradnju. Osim autoriteta međutim, dete u stomatologu mora osetiti prijatelja. Topao i blagonaklon stav, poštovanje prema njegovoj ličnosti dete će svojom nepogrešivom intuicijom osetiti i uzvratiće ljubavlju i poverenjem.

Mali pacijent mora znati zbog čega dolazi kod zubnog lekara. Detetu već kod kuće treba govoriti istinu. Nema tako malog deteta(posle 2 godine), kome se ne može odgovarajućim rečnikom objasniti zbog čega treba lečiti zube i šta će se dogoditi ako se to ne učini. Ono se mora upoznati sa instrumentarijem koji ga u ordinaciji okružuje i načinom na koji se koriste.

Veoma je važno da se roditelj ne meša u komunikaciju između deteta i stomatologa. Pogubno je da se na dete viče, preti ili čak da se udari. Takve roditelje neophodno je udaljiti. Nije poželjna ni suprotna krajnost da se detetu sve povlašćuje pred njim paniči ili predlaže odlaganje intervencije. Svako popuštanje stvara veći otpor i probleme u budućnosti.

Ukoliko jedan od roditelja nije u stanju da kontroliše svoje emocije najbolje je da napusti ordinaciju i ostavi dete sa drugim roditeljem ili nekim od rodbine koji će biti smireniji.

Korak po korak:

Nikada od stomatologa ne treba zahtevati da u jednoj poseti učini više nego što strpljenje malog pacijenta dozvoljava. Ukoliko se dete prvi put dovodi kod stomatologa i ne radi se o nekom hitnom stanju (bol, otok, povrede i si.), a predlaže se odmah započinjanje neke od intervencija (opsežne popravke zuba, vađenje i si.), najbolje je da se promeni stomatolog i time dete liši mogućnosti stvaranja neprijatnog iskustva. Nažalost, najčešće su roditelji ti koji insistiraju da se odmah i što više intervencija uradi pri jednoj poseti.

Često je potrebno da se u prvih nekoliko poseta ne uradi nijedna stomatološka intervencija. Tanani kontakt između stomatologa i malog pacijenta neophodan je za primenjivanje bilo koje stomatološke intervencije. Da bi se on ostvario potrebno je vreme, upornost i blagonaklonost.

Deciji strah od zubara Medentina Digital

l deci se daje anestezija!

Treba napomenuti da se kod dece u svim uzrastima, kada je to neophodno, daje lokalna anestezija i time sprečava bolno iskustvo. Savremeni špricevi ili posebni aparati za anesteziju svode i samu neprijatnost od uboda na minimum.

Ukoliko vas vaš stomatolog bude uveravao kako se deci ne daje anestezija (što se na žalost neretko sreće u našoj praksi), radi dobrobiti vašeg deteta promenite ordinaciju. Ipak ponekada sama igla može da predstavlja veći problem od celokupne intervencije, pa se ne treba ni u tome preterivati kako je to slučaj na zapadu.

Nema deteta koje se ne može pridobiti za saradnju:

Odgovarajućim autoritetom stomatologa, podrške roditelja, a uz posebnu tehniku pripreme za rad, mogu se pridobiti čak i deca koja su jogunasta ili simuliraju strah.

Specifični su slučajevi kada dolazi veoma malo ili uplašeno dete prvi put kod stomatologa, a neophodno je da se uradi intervencija kako se opšte stanje ne bi pogoršalo(otok, bol, povreda, krvarenje). I za to su propisane posebne tehnike blage prisile koje svakako predstavljaju određenu psihičku traumu. Postoji način da se posle tih intervencija dete oslobodi traume i privikne na stomatološku ordinaciju.

Najveća, i najčešća greška koja ostavlja za sobom strah je da se posle neprijatne ili bolne intervencije duži period ne dolazi kod stomatologa. Takva neprijatna poseta se fiksira u pamćenju deteta i postaje izvor trajnog straha. Zbog toga je veoma važno da dete nastavi da dolazi u ordinaciju. Tada se u nekoliko učestalih poseta uopšte ne rade intervencije, već se priča, igra i sprovode preventivne mere. Prijatno iskustvo potiskuje neprijatno.

Naravno, postoji manji broj dece, kao i odraslih gde je strah od stomatoloških zahvata poprimio patološke razmere kada se već graniči sa fobijom. U takvim slučajevima postoje posebne pripreme i psihološke i medikamentozne, pa do ekstremnih kada se radi u opštoj anesteziji.

Opšta anestezija je krajnja mera i uglavnom se preporučuje kod osoba sa smetnjama u razvoju gde izostaje psihička ili fizička saradnja.

Ipak najbolji lek za strah od zubara je RANA I PRAVILNA PREVENCIJA koja će sprečiti bolna iskustva.

Zakažite pregled za svog mališana i već danas krenite sa zdravim navikama.

25.01.2021.
Strah od zubara
Odlazak kod zubara za neke je prava noćna mora. Već na samu pomisao ruke počinju da im se znoje, podilaze ih žmarci, a srce tuče kao ludo. Sve to se samo pojačava dolaskom u zubarsku ordinaciju. Ali zašto se toliko plašimo zubara?

Poreklo straha od zubara

Deca nemaju mnoge strahove koje imaju odrasli, ali ih vremenom stiču i to ugledanjem na starije. Tako i strah od zubara nauče posmatrajući stariju braću, sestre ili roditelje.

Nije greh plašiti se, ali bi strah trebao biti kontrolisan. Roditelji često greše u objašnjenjima, pa deca doživljavaju veće traume umesto blažih neprijatnosti koje prati uobičajena poseta stomatologu.

U čekaonici ispred dečijeg stomatologa može se čuti kako mama ili tata, ili čak oboje umiruju dete objašnjavajući mu da se unutra kod čike, tete Zube neće desiti ništa strašno i da to ništa neće boleti.

Istina je zapravo da boli, samo je pitanje koliko. Tako dete stiče pogrešnu sliku o tome šta ga čeka unutra. Tokom intervencije ono ipak doživljava bol i u svojoj maloj glavici se pita: “Ako ovo što osećam nije ništa, onda kako je tek kada boli?”.

Neprijatnost tako prerasta u strah od svake naredne posete zubaru. Ovo osećanje ostaje čak i kada dete odraste, iako bi odrasla osoba trebalo da bude sposobna da kontroliše svoj strah.

U osnovi straha od zubara leže:

strah od bola

strah od kritike

strah od nepoznatog

strah od nedostatka kontrole i

strah od invazije na lični prostor.

Svaki od ovih strahova dovoljan je da nam odlazak kod zubara bude traumatičan, ali je pravi problem što se na jedan strah često lepe i drugi. Stoga za mnoge odlazak kod stomatologa predstavlja pravi pakao.

6 najjačih okidača straha od zubara

Sve je dobro dok ne treba ići kod stomatologa. A onda okidači pokreću strahove:

1. Miris ordinacije

Mora se priznati da nam se već od same pomisli na ovaj miris stomak prevrće. Miris ordinacije podseća na sva prethodna neprijatna iskustva vezana za zubarsku ordinaciju, nezavisno od toga da li je zaista bilo bolno ili je to samo memorisan strah naših roditelja koji se preneo na nas još u detinjstvu.

2. Zvuk bušilice

Kada čujemo taj iritantni zvuk, on nam automatski budi strah od bola. Ako smo kao klinci imali noćnu moru kako nas napada bušilica, tim je situacija još gora. Um je povezao zvuk bušilice i bol, koji je uglavnom sledio zvuk, pa je logično da se i danas užasavamo zubarske bušilice.

3. Miris zuba koji se bušI

Uh, taj odvratni miris. Neprijatni miris pokvarenog zuba koji se buši nimalo nije primamljiv. Podsvesno znamo da se u toku bušenja, nakon mirisa ubrzo javlja bol. Više ništa nije ni potrebno. Strah je već tu.

4. Zubarska stolica

Neki psiholozi veruju da postoji biološki razlog zašto se mnogi osećaju neprijatno pri samoj pomisli da im neko istražuje usta. Razlog može biti što nesvesno želimo da se odbranimo od prepreka u vidu zubareve ruke ili opreme, koje nam ometaju normalno uzimanje vazduha.

Takođe se pokazalo da ljudi koji imaju potrebu da sve drže pod kontrolom, često imaju problem kod zubara. Osećaju se bespomoćno dok leže u zubarskoj stolici i jako ih uznemirava činjenica da u tim trenucima neko drugi (zubar) ima kontrolu nad njima.

5. Beli mantil

Malo koje iskustvo iz detinjstva stečeno u kontaktu sa osobom u belom mantilu (znači doktorom ili zubarom) nije bilo bolno ili neprijatno. Stoga je za um beli mantil obično sinonim bola, odnosno okidač straha.

6. Strah od igle

Strah od igle ili tripanofobija je intenzivni strah od nečega što zapravo ne predstavlja stvarnu opasnost. Odrasle osobe koje imaju tripanofobiju znaju da je ovaj strah iracionalan, ali im često suočavanje ili samo razmišljanje o vađenju krvi ili inekciji izaziva ozbiljnu nervozu ili čak napad panike.

Strah od igle i uopšte medicinskih procedura u kojima se koriste igle vezan je za strah od krvi, bola i povreda. Simptomi ove fobije mogu biti gubljenje daha, prekomerno znojenje, mučnina, suve usne, osećaj da smo bolesni, drhtavica, lupanje srca, nesposobnost jasnog rasuđivanja, strah od smrti, ludila i gubljenja kontrole, osećaj otuđenja od stvarnosti ili jak napad anksioznosti.

I zubar koristi igle, pa je strah od igle još jedan okidač straha od zubara.
A šta ako odlažemo odlazak zubaru?

Reklo bi se da oni koji se plaše zubara besprekorno vode računa o svom oralnom zdravlju, kako ne bi morali da odlaze kod zubara. No ipak, istraživanja su pokazala da to često nije slučaj.

Većina ljudi ne odlazi na redovne kontrole, iako svi znamo da dubinsko čišćenje plaka i kamenca ne može da se učini samo sa standardnim četkicama za zube kod kuće.

Zanemarivanje vodi ka većim oralnim problemima, kao što je kamenac koji postepeno uništava desni i tako dovodi do oboljenja desni, pa i do propadanja vilične kosti.

Drugim rečima, bez redovnih kontrola, ozbiljni dentalni problemi kao što su invazivne zubne infekcije, karijes i različite forme kancera, mogu da prođu neopaženo i da se završe fatalno.

Kako se osloboditi straha od zubara?

Izbegavanje zubara nije rešenje. Vreme je da se suočimo sa strahovima i da u saradnji sa stomatologom nađemo najbolje rešenje za nas. Evo šta možemo učiniti:

1 Razgovor sa zubarom

Iako zvuči očigledno, mnogi to ne rade, jer ih je sramota da pričaju o svojim strahovima. Razgovor sa odabranim zubarom jedan je od najvažnijih koraka u procesu suočavanja sa našim strahom od zubara.

Moramo mu otvoreno reći šta nas plaši. On će tada obratiti posebnu pažnju na nas i učiniće sve da nam bude udobno i da se osećamo opuštenije.

Zato je preporuka zakazivanje konsultacije sa stomatologom pre nego što uopšte dođe do bilo kakve intervencije. Razumevanje zubarskih procedura koje su nam neophodne i svega što nas tokom intervencije očekuje uliće nam sigurnost i smanjiti strah i nervozu.

2. Zahtevanje nekog oblika kontrole tokom intervencije

Ako nas smiruje osećaj kontrole, u razgovoru sa zubarom treba da mu kažemo zbog čega smo zabrinuti i da zahtevamo neki vid naše kontrole kroz male izmene standardne procedure.

Na primer, zahtev da zubarska stolica ne bude toliko zabačena unazad, nego da sedimo u uspravnijem položaju u kojem imamo osećaj veće kontrole, uticaće na to da budemo opušteniji.

Svaki zubar će pristati na ovako mali ustupak. Ako nije tako, treba da razmislimo o promeni zubara.

3. Prisustvo bliske osobe za podršku

Nekim ljudima je mnogo komotnije kada je sa njima u ordinaciji i neka njima bliska osoba. Dovođenje prijatelja ili člana porodice može za nas biti veoma smirujuće.

Treba unapred da se uverimo da li je naš zubar saglasan sa ovim zahtevom i ako jeste, problem je rešen.

4. PronaćI odgovarajućeg zubara

Ako nas nervira naš zubar, mislimo da je previše grub ili nam iz nekog drugog razloga ne uliva poverenje, sasvim je u redu da nađemo nekog ko više odgovara našim potrebama.

Naše je pravo da nađemo zubara koji će nam pomoći, a ne mučiti nas. Možda će baš ta promena zubara biti glavni razlog ublažavanja naših strahova.

Danas je stomatolog, pored stručnog obavljanja posla, okrenut ka udovoljavanju zahteva pacijenata više nego ikada. Upravo zato je spreman da sasluša naše zahteve i da učini sve kako bi nam umanjio strahove.

Mi, kao odrasle osobe, treba da budemo svesni da većina strahova koje imamo potiču iz rane mladosti i da su u suštini iracionalni i naučeni. Rešenje leži u suočavanju sa tim strahovima.

Sagledavanjem realne situacije, razgovorom sa zubarom i ličnim uveravanjem da stomatološke intervencije nisu toliko bolne kao što smo ih umišljali, prevazićićemo naučeni strah od zubara.

Kada uspemo da se izborimo sa našim strahovima, učinićemo ogromnu korist našem celokupnom zdravlju, jer mnoge bolesti upravo potiču od problema sa zubima i desnima.
03.05.2019.
Strah od zubara kod dece

Period odojčeta koje podrazumeva vreme od rođenja pa do prve godine života nikada ne predstavlja problem kada je u pitanju prvi pregled kod stomatologa. Ali svaki naredni pregled do perioda polaska u školu u najvećem broju slučajeva može biti problem. Deca u ranom detinjstvu se plaše nepoznatog, bola, „Belih mantila“… Ako im izgovorite rečenicu: „Ne boj se, neće te boleti“…. oni selektivno čuju samo reči “boj se i boleti“ jer je njihova pažnja i misao selektivna i zapažaju na osnovu poređenja iz ranijeg iskustva…..

KAKO SE PRIBLIŽITI TOJ GRUPI DECE?

Najbolje u njihovom prostoru, a ne u ordinaciji. Najbolje je da stomatolozi budu gosti u vrtiću,a ne da deca budu pacijenti u ordinaciji. Takav vid druženja im daje šansu da „zubari postaju drugari“ i kada treba da posete stomatološku ordinaciju stomatolog i stomatološki asistent su im već poznati, način komunikacije je već viđen, a strah se smanjuje na minimum. Takođe stomatološki tim treba da osmisli radionicu vezanu za svoj posao u koji će se uključiti sva deca. To npr. mogu biti gipsani modeli zuba sa unapred pripremljenim „rupama“ koje će svi zajedno popunjavati plastelinom.Na taj način zatvaramo vrata od kućica tj. zuba gde su se uselili crvići (simulacija postavljanja plombe).

REDOVNI PREGLEDI SU OSNOVA

Ne smete čekati da se kod vašeg deteta javi neki problem, pa ga tek onda odvesti kod zubara. Naravno da ga ne smete odvesti u stomatološku ordinaciju, a da mu prethodno niste objasnili šta je to što zubar radi, šta on može da očekuje i slično. Na taj način od njega stvarate odgovornu osobu, koja će i u budućnosti da brine o svom zdravlju, ne samo kada je zubar u pitanju, nego i kada su u pitanju drugi, veoma važni rutinski pregledi. Kada je vaše dete upućeno i kada je već steklo naviku da posećuje stomatološke ordinacije, onda se kod njega neće razviti apsolutno nepotreban strah od zubara i biće i vama znatno lakše kada ga svaku put budete vodili.

IZABRATI DOBROG STOMATOLOGA

Mnogo je važno, ako ne i najvažnije jeste da izaberete dobrog stomatologa. Prvi utisak je najvažniji. Deca sve posmatraju – način na koji je uređena stomatoloska ordinacija, kako izgleda zubar, kako se ponaša, da li mu je posvećen, da li je medicinski radnik prijatan prema njima, kako on izgleda. Dobar stomatolog će znati kako da pristupi detetu, kako da ga zasmeje, oraspoloži, objasni da ga ne čeka ništa strašno. Pojedini stomatolozi, pored toga što imaju ukrašene stomatološke ordinacije, čašćavaju decu bombonicama, nakon urađenog pregleda i deca to pamte. Kada je stomatolog neprijatan, deca to pamte i tako generalizuju stvari, pa će sve zubare poistovećivati sa njim i onda je strah opravdan.

NE PLAŠITE DETE ZUBAROM

Svaki roditelj ima svoje mehanizme kako će smiriti svoje dete i gotovo svaki roditelj ima neku osobu kojom plaši svoje dete, kada je nemirno. Da li je to pogrešan mehanizam ili je opravdan, nije moguće sasvim odrediti, ali ne smete decu plašiti lekarima. To je apsolutno pogrešno. Nije u redu da se vaša deca plaše zubara, stomatoloških ordinacija, medicinskih sredstava i slično.

Tim stomatološke ordinacije ,,MEDENTINE PLUS” održava kontinuirano ovakve edukacije po svim objektima predškolske ustanove „Pčelica“ u našem grad, a u saradnji sa vaspitačima koji imaju apsolutno razumevanje za važnost oralnog zdravlja. Radionice se izvode u vreme kada su deca najodmornija i najaktivnija i ne treba da drtaju duže od 30-45 minuta jer samo toliko se mališanjima može održati aktivna pažnja.

I PO PRAVILU uvek posle ovakvih druženja povećava se broj preventivnih pregleda u ordinaciji, povećava se broj raznih pitanja od strane roditelja ali i broj zdravih osmeha.

Naš posednji susret sa četvorogodišnjacima bio je na samom kraju ove školske tj. predškolske godine i ostavio je velike impresije na sve… Na ovom druženju upoznali smo nove mališane koji su postali naši drugari.

09.08.2018.