Oralno zdravlje ključni je pokazatelj opšteg zdravlja i kvaliteta života. Loša navika, kao što je pušenje duvana, dovodi se u vezu sa brojnim promenama i oboljenjima usne duplje.

Poznato je i da je u stanju da naruši opšte zdravlje, samim tim i kvalitet života.

Tokom vremena dolazi do promene u ravnoteži oralne flore, smanjenja lokalnog imunog odgovora i inflamacije. Rizik od parodontopatije  je višestruko veći kod pušača. Parodontopatija je podmukla bolest i po pravilu daleko agresivnija kod pušača.

Takođe, pušenje dovodi i do estetskih neprihvatljivih promena kao što su pušačke pigmentacije i diskoloracije zuba.

Razlika između klasičnih cigareta i alternative

Klasična cigareta sagoreva na preko 800 stepeni celzijusa i oslobađa duvanski dim sa velikim brojem štetnih materija, a alternativni bezdimni duvanski proizvodi sagorevaju na daleko nižim temperaturama, na oko 250 stepeni celzijusa i oslobađa aerosol  sa manje štetnih sastojaka.

Studije koje su rađene na upoređivanju štetnog efekta klasičnih i alternativnih duvanskih proizvoda pokazale su da:

• Zabeležene su manje histopatološke promene na oralnoj sluznici nakon izloženosti aerosolima bezdimnih duvanskih proizvoda u odnosu na klasičke cigarete
• Kada govorimo o markerima zapaljenja, kod osoba koje koriste klasične cigarete aktivira se njih 12, a kod osoba koje koriste bezdimne duvanske proizvode aktivira se njih 5.
• Bezdimni duvanski proizvodi dovode do manjih promena boje zuba u porđenju sa klasičnim cigaretama.
• Izloženost dimu povećava hrapavost površine zubnog tkiva, dok aerosol ne utiče na hrapavost  površine zuba i bilo kog kompozitnog materijala.

Sve ovo nam govori da postoji razlika u hemijskom sastavu duvanskog dima i aerosoli koje proizvode bezdimne duvanske alternative.

Naravno, prestanak pušenja najbolje rešenje za oralno zdravlje. Međutim, mali broj je onih koji to žele da urade.

Sve veći broj stručnjaka tvrdi da potpuni prelazak odraslih pušača na proizvode koji sadrže nikotin, a koji ne sagoreva duvan imaju potencijal da redukuju rizik od štete nastale nastavkom pušenja.

Upravo to je osnov strategije smanjenja štetnosti od pušenja.

1. Koliko često treba da idem na pregled stomatologa?

Zdravlje zuba varira od osobe do osobe; opšte pravilo za odrasle pacijente je da posećuju stomatologa jednom ili dva puta godišnje, čak i ako su vaša usta u odličnom stanju. Na ovaj način možete redovno profesionalno čistiti zube i održavati odlično oralno zdravlje. U dečijem uzrastu preporuka je ići kod stomatologa svakih šest meseci.

2. Koji su najbolji načini za praktikovanje dobre oralne higijene kod kuće?

Pored svakodnevnog pranja zubaklasičnom četkicom  i međuzubnim četkicama i čišćenja koncem, podignite svoju oralnu higijenu na viši nivo prateći nekoliko koraka do dobrog zdravlja zuba.

• Korišćenje proizvoda koji sadrže fluor.
• Ograničite grickalice koje sadrže mnogo šećera.
• Jedite uravnoteženu ishranu  sa puno voća i povrća.
• Izbegavanje duvana u bilo kom obliku.

3. Kako mogu poboljšati belinu svojih zuba?

Prelep osmeh sa čistim, belim zubima je ogroman podsticaj za samopouzdanje. Većina ljudi tokom godina doživi neku promenu boje zuba, bilo zbog površinskih ili unutrašnjih pigmenata.

Mrlje nastale od kafe, vina, duvana i pigmentovane hrane tretirajte kućnim izbeljivanjem ili redovno obavljajte profesionalno beljenje u ordinaciji.

Za unutrašnju promenu boje, razmislite o kompozitnom ili keramičkim fasetama na zubima koji su priomenili boju zahvaćene, što pruža trajnije rešenje.

4. Kako da sprečim karijes, gingivitis i druge probleme?

Najbolji način da imate zdrava usta zube je da pratite uravnoteženu ishranu i redovno posećujete stomatologa uz održavanje rutinske oralne nege pranjem zuba dva puta dnevno i čišćenjem koncem jednom dnevno. O problemima koji  su već prisutni  mogu da napreduju razgovarajte sa svojim stomatologom.

5. Zašto bi trebalo da uradim rendgenske snimke zuba?

Vaš stomatolog bi trebalo da uradi kompletan set rendgenskih snimaka zuba u ranoj fazi odnosa lekar-pacijent.

endgenski snimci pomažu vašem lekaru da prati sve promene koje bi se mogle desiti na vašim zubima između pregleda. Većina odraslih pacijenata ima rendgenske snimak cele gornje  donje vilice (OPT snimak).

Ovakav snimak treba ponoviti svakih pet godina  alionima sa većim rizikom od problema sa karijesom mogu biti potrebni svakih šest do 18 meseci.

6. Šta je osetljivost zuba i zašto je imam?

Pacijenti sa osetljivošću zuba osećaju bol kada konzumiraju hranu ili piće koja su topla ili hladna, slatka ili kisela.

Osetljivost se javlja kada se zubna gleđ, koja obično štiti zubnu pulpu i dentin, istanji od višekratnog izlaganja kiselosti i ekstremnim temperaturama.

Osetljivost se takođe može javiti kao rezultat:

• Povlačenje desni
• Škripanje zuba tokom spavanja
• Okrnjeni ili slomljeni zubi
• Izbeljivanje zuba
• Ortodoncija i plombe

Razgovarajte sa svojim stomatologom, on će pregledati zahvaćene zube i preporučiti tretman za smanjenje vaše osetljivosti.

Dragi roditelji lečite mlečne zube svojoj deci!!!
Najveća zabluda je da ne treba lečiti mlečne zube, jer će oni ispasti.
Istina je da hoće, to svakako, ali je izuzetno bitno da mlečni zubi budu zdravi odnosno zalečeni.

Što pre da lečimo detetove zube, to će ono lakše savladati strah od zubara.

Funcija varenja hrane direktno zavisi od zdravlja zuba, a to je posebno važno kod dece.

Nelečeni zubi su izvor hronične infekcije!!

Prvi pronađeni antibiotik – PENICILIN

Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se šezdesetak.

Šta su antibiotici?

Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za pacijenta koji se leči, ali i za svakog drugog ko će se u budućnosti lečiti antibioticima, jer više neće biti efikasani.

Antibiotici gube efikasnost velikom brzinom, a sa njima i mi gubimo bitku sa infekcijama izazvanim bakterijama. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru u kojoj obična infekcija može značiti smrtnu presudu.

Kako se propisuju antibiotici i kada?

Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.

Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja.

Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju.

Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, ordinirajući lekar menja terapiju, ukoliko je ona neodgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku.

Rezistencija ili otpornost bakterija na antinbiotike…

U međuvremenu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.

Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da u borbi sa bakterijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.

Koji lekovi se pored antibiotika zloupotrebljavaju najčešće?

Benzodiazepini su dosta česti u našoj sredini i koriste se samoinicijativno kao vid lečenja depresija i poremećaja sna, bez lekarske kontrole i bez vremenskog ograničenja. Grupe ljudi koji ih najviše konzumiraju su heroinski i zavisnici od alkohola, najčešće u apstinencijalnoj krizi.

Drugi lekovi koji se često koriste „na crno“ su steroidi (hormonski preparati) uglavnom među mlađom muškom populacijom, koji se mogu pronaći u teretanama ili preko Interneta.
Laksativni preparati i lekovi sa anoreksičnim dejstvom (smanjuju apetit) su takođe dosta popularni i svaki ima svoje posledice.

Upotreba i zloupotreba rastvora za ispiranje usta i zuba!

Po hemijskom sastavu i načinu delovanja tečnosti za ispiranje su toliko različite da pacijent nikada ne treba da ih kupuje bez saveta stomatologa.  One  veoma često sadrže fluor. To je isti onaj sastojak koji postoji i u  pasti za zube, a njegova svrha je da ojačava gleđ zuba. Osim toga, u vodicama za usta nalazi se sredstvo koje ubija mikroorganizme, a poznatije je kao antiseptik.

Voda je takođe veoma bitan sastojak ove tečnosti, ali su tu i različiti dodaci koji poboljšavaju ukus same vode. Neke tečnosti su terepijskog svojstva, pa se Hibideks Dap, Lacalut ili Curasept koriste isključivo kada to preporuči stomatolog, a hemijska supstanca koju sadrže je hloheksidin. Ova supstanca pospešuje uništavanje bakterije, ali je poznata i po tome što može da potamni zube i plombe. One se uglavnom koriste nekoliko nedjelja, pa se potom pravi obavezna pauza.

Pojedine tečnosti za usta sadrže i alkohol, ali on takođe nije preporučljiv za osobe sa dijabetesom niti za starije osobe.

Može li se preterati sa ispiranjem?

Ovo pitanje možda deluje i pomalo smešno, ali definitivno nije loše znati odgovor.  Sa ispiranjem pomoću tečnosti za ispiranje, ne bi trebalo preterivati u smislu broja ponavljanja u toku dana. To u praksi znači da  je jedno jutarnje i jedno večernje  sasvim dovoljno.

Nije na odmet da ukoliko želite da osvežite dah, ovu tečnost upotrebite i još koji put u toku dana ali samo ukoliko se koristi tečnost za dezodorantne svrhe (nikako ako tečnost ima aktivne supstance sa fluorom, hlorheksidinom, triklosanom).

Sme li se piti voda nakon ispiranja?

Kada desni i zube isperete tečnošću za ispiranje idealno je da pola sata ne jedemo i nepijemo ništa. Sva sredstva za ispiranje ustaa imaju u svom sadržaju komponentu koja je izuzetno adherentna (veliki potencijal prijemčljivosti za zub) te slobodno se slobodno može koristiti obična voda ukoliko je to neophodno. Voda će sigurno, zbog nadraženih receptora za ukus, imati čudnjikav ukus, ali to ne znači da će biti loša po vaš organizam.

Dešava se ponekad da pri upotrebi tečnosti za ispiranje ukus ostataka posebno  Listerine-a ili drugih vodica za ispiranje izaziva peckanje jezika ili obraza. U tom slučaju obavezno isprati usta vodom, pasivno i bez snažnog mućkanja.

Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je, razume se, slobodno pijte vodu, ukoliko vam ne smeta drugačiji ukus. Ukus će biti pomalo bljutav, kao kada vodu pijete nakon stavljene žvake.

Erozija zuba – klinaste erozije

Klinaste erozije pripadaju grupi nekarijesnih oštećenja tvrdih zubnih tkiva.

Karakterišu se specifičnom lokalizacijom, karakterističnom kliničkom slikom, hroničnim tokom i nedovoljno poznatom etiologijom. Najčešće se javljaju u predelu gingivalne trećine zuba sa vestibularne strane. Mogu da se jave kao pojedinačne erozije, mogu zahvatati više zuba, a često mogu da zahvate i sve zube.

Definišu se kao nekariozno oboljenje tvrde zubne supstance, izazvano različitim etiološkim faktorima bez prisustva bakterija i kao progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdih zubnih tkiva koja su hemijski „otopljena“ sa površine zuba usled dejstva kiselina. Klinički, dentalne erozije predstavljaju jasno ograničene i dobro definisane zone gubitka čvrstog zubnog tkiva.

Danas postoje mnoga neslaganja i protivurečnosti kad su u pitanju faktori koji dovode do stvaranja klinastih erozija. Pojava klinastih erozija je povezana sa dejstvom egzogenih i endogenih kiselina kao jednim od predisponirajućih uzročnika odgovornih za njihov nastanak. U egzogene kiseline spadaju: voće i voćni sokovi, gazirana pića i sportski energetski napici, lekovi (aspirin), vitamin C, metamfetamini, kokain, ekstazi, egzogeni izvori kiselina vezani za profesionalna zanimanja ili bavljenje sportom. Kiseline endogenog porekla čine: želudačna kiselina (HCl) (gastroezofagealni refluks), hronično-recidivno povraćanje (anoreksija, bulimija), alkoholizam (učestalo povraćanje), Sjö-grenov sindrom, radijaciona terapija i dr.

Klinaste erozije se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 40 godina. Kod pacijenata sa klinastim erozijama utvrđen je pojačan osećaj kiseline u ustima. Konzumiranje gaziranih napitaka zbog njihovog niskog pH predstavlja jedan od povoljnih faktora za nastanak klinastih erozija.

Kod pacijenata sa klinastim erozijama konture zuba su najčešće izmenjene. Jedan od značajnijih etioloških faktora odgovornih za nastanak cervikalnih lezija je pojačana kiselost pljuvačke.

Oštećenje može biti i u tolikoj meri da ugrozi zubni živac!

Za razliku od karijesa gde postoje (pod)površinske lezije na zubnoj gleđi koje se mogu remineralizovati, erozivne promene su najpre površinska omekšanja gleđi koja se lako troše i nisu sklona remineralizaciji uobičajenim konvencionalnim postupcima. Zubni karijes je lokalizovan na jednom zubu odnosno jednoj ili više zubnih površina.

Erozija zuba zahvata više zuba ili grupu zuba odjednom, a katkad i sve zube, što nije slučaj kod zubnog karijesa. Kako kod erozije zuba zbog delovanja kiselina dolazi do površinskog omekšavanja zubne gleđi, koja tako gubi svoju tvrdoću i otpornost, erodirani zubi se puno lakše i brže troše pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima poput žvakanja hrane, ali i pranja zuba.

Ukoliko nije  pravovremeno prepoznata, erozija, može dovesti ne samo do većeg gubitka gleđi, nego i dentina, te izazvati preosetljivost i bolnost zuba, estetske i druge zdravstvene probleme.

Koliko je erozija zuba česta pojava?

Erozija zuba je u savremenog čoveka česta pojava i pokazuje tendenciju porasta.

Učestalost joj se razlikuje kako među populacijama, tako i među starosnim grupama.

Prema podacima iz literature, a zavisno do metodologije i primenjenih dijagnostičkih standarda, učestalost erozije zuba u opštoj populaciji procenjuje se od pet pa do više od 30 odsto!! U razvijenim zemljama zabeležen je porast broja osoba svih starosnih grupa (i dece i odraslih) sa znakovima erozije zuba.

Kisele materije u usnoj duplji potiču iz tri izvora:

• Stvaraju ih acidogene bakterije koje postoje u usnoj duplji
• Unose se u usnu šupljinu spolja konzumacijom kisele hrane i pića (ekstrinzične ili vanjske kiseline)
• Dolaze u usnu šupljinu iz želudca povraćanjem (intrinzične ili unutarnje kiseline).

Kiseline koje stvaraju acidogene bakterije uzrokuju zubni karijes, dok ekstrinzične i intrinzične kiseline uzrokuju eroziju zuba.

Klinički izgled nekarijesnih cervikalnih lezija. Na pojedinim zubima lezije zahvaćaju i koren zuba zbog recesije gingive i posledičnog produženja kliničke krune.

Erozije – podela

Erozije se mogu podeliti u više grupa, prema njihovom položaju i veličini. Erozije diskoidnog oblika se nalaze na cervikalnim trećinama zuba, erozije klinastog oblika koje lokalizovane na gleđno-cementnoj granici, a generalizovane pljosnate erozije se nalaze na svim zubima.

Terapija erozivnih promena zubnog tkiva obuhvata:

1. Preventivne mere (uklanjenje faktora, dobra oralna higijena, provođenje flotizacije zuba, pravilna prehrana);
2. restauracije erozivnih promjena i
3. protetsko zbrinjavanje.

Pozitivna svojstva estetskih materijala za definitivne ispune kompromituje nastanak mikropukotineizmeđu ispuna i zida kaviteta usled polimerizacione kontrakcije i neusklađenog linearnog koeficijenta termičke ekspanzije ispuna i tvrdih zubnih tkiva, što ima za posledicu pojavu mikrocurenja, to jest kretanje mikroorganizama i oralnih fluida duž mikropukotine.

Kliničke manifestacije mikrocurenja jesu marginalna diskoloracija ispuna, dentinalgija, razvoj sekundarnog karijesa i gubitak ispuna. Na osnovu primene adhezivnih sredstava, koja formiraju mikromehaničku vezu između ispuna i gleđi i/ili dentina, znatno je produžen period preživljavanja estetskih ispuna u uslovima oralne sredine.

Adhezivna sredstva kompozitnih sistema konstantno su usavršavana u smislu povećanja adhezivnosti za tvrda zubna tkiva, eliminacije mikropukotine i jednostavnije kliničke primene. Kao opcija konvencionalnim trofaznim adhezivnim sredstvima, na tržištu su se pojavili dvofazni adhezivi, kod kojih se u prvoj fazi kavitet kondicionira kiselinom, dok se u drugoj premazuje smešom prajmera i niskoviskozne smole u cilju saturacije demineralizovanog tvrdog zubnog tkiva i formiranja adhezivne veze. Takođe se konstantno usavršavaju i estetski svetlosnopolimerizujući materijali, kako u pogledu optičkih svojstava tako i pogledu redukcije polimerizacione kontrakcije ispuna.

Rezultati studije pokazuju identičan kvalitet kompozitnih i kompomernih ispuna godinu dana nakon sanacijenekarijesnih cervikalnih lezija.

Pri sanaciji klinastih erozija potrebno je maksimalno štedeti zubna tkiva. Sa posebnom pažnjom treba oblikovati i obraditi postavljen ispun jer je zub u svom vratnom delu najosetljiviji (najbolniji). Kao dodatni problem pri obradi zuba u vratnoj regiji bilo da se preparira kavitet ili se finalno obrađuje ispun jeste blizina desni i mogućnost povrede zubnog ligamenta.

Kako bi se sve pobrojane komplikacije svele na minimum u našoj ordinaciji postavljanje plombi na ovakvim lezijama radi se pomoću tzv. cervikalnih (vratnih) matrica. To su specijalno dizajnirane silikonske matrice koje su prilagođene svojom veličinom i oblikom za svaki zub i svaku veličinu erozije.

CERVIKALNA MATRICA je vrsta matrice koja se primjenjuje kod izrade kompozitnih ispuna pete klase na svim zubima.

Pri upotrebi ovog sistema koristi se retraktor za desni koji na potpuno neinvazivan način potisne desni do pripoja tj početka ligamenta zuba pri čemu lekar ima pod kontrolom oka čitavo radno polje. Matrica se tom prilikom puni estetskim materijalom, aplikuje na zub (uz mogućnost rotacije od 360°) a sav višak materijala može da se ukloni pre polimerizacije odnosno stvrdnjavanja zubnog ispuna. U tom slučaju gotovo da smo izbegli finalnu obradu ispuna sem obrade najfinijim gumicama i finirerima. Ako se ovo sve još radi pod kontrolom stomatološke lupe i uz vrhunsko led osvetljenje uspeh terapije je zagarantovan.

Zakažite već danas svoj termin i budite sigurni u svoje oralno zdravlje.

ZAKAŽI TERMIN!